Идеја праведног права наставља да живи

Више стотина судија, тужилаца, адвоката, академика, професора и правника из јавних служби, управних органа, привредних друштава и банака окупиће се и ове године на 32. сусрету „Копаоничке школе природног права – Слободан Перовић”, од 12. до 17. децембра, с темом „Право и снага умности” која је посвећена оснивачу Школе – академику проф. др Слободану Перовићу.

– Ово ће бити прва година без физичког присуства професора Слободана Перовића, а Школа наставља његову идеју природног и праведног права. Очекујемо велики број учесника, домаће и стране госте, угледна имена из престижних научних институција Европе и света – каже др Јелена С. Перовић Вујачић, нови председник Копаоничке школе природног права и редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду где предаје међународно привредно право.

На конкурс за награду „Професор Слободан Перовић”, која је ове године установљена, стигао је већи број радова младих правника – студената основних, мастер и докторских студија. Жири ће 13. децембра, приликом свечаног отварања сусрета, прогласити добитнике и уручити награде ауторима три најбоља рада.

– Награду смо установили с циљем да подстакнемо веру наших младих људи у праведно право. Желимо да их овим путем подстакнемо у будућем научном раду и даљем развоју њихове професионалне каријере. Награђени студенти имаће прилику да укратко изложе своје радове пред широким аудиторијумом Копаоничке школе. У жирију су еминентна имена из света права – академици, професори и адвокати, а награда је међународног карактера – каже др Јелена С. Перовић Вујачић.

Учесници ће наставити рад у оквиру „Хексагона природног права”, конституисаног од стране професора Слободана Перовића, који је окупио све правне и социјалне дисциплине у шест стубова опште цивилизације – право на живот, право на слободу, право на имовину, право на интелектуалну творевину, право на правду и право на правну државу.

– Хексагон обухвата све области права – јавно и приватно, материјално и процесно, унутрашње и међународно и у оквиру њих различите правне гране и дисциплине – од грађанског, кривичног, управног, привредног права, арбитражног права, права ЕУ, пореског, радног, права интелектуалне својине, банкарског права и права осигурања, па до уставног права. Тиме је обухваћен практично цео правни систем. На катедрама и секцијама увек се води жива дискусија и ставља се акценат на најактуелнија питања из ових области – каже наша саговорница.

За ову годину Школи је достављено преко две стотине реферата, а досадашњи опус од близу осам хиљада научних и стручних радова из Србије и целог света учинио је да Копаоничка школа постане место интензивног размишљања о улози права у модерном друштву. Од 2005. године, Школа је под сталним покровитељством Организације за образовање, науку и културу Уједињених нација – Унеско.

Посебна пажња ове године посвећена је области уговорних односа, с акцентом на међународне привредне уговоре и арбитражу. Такозвани модерни уговори, на пример уговор о франшизингу, дистрибуцији, различити сложени облици продаје, трансфера технологије, већ дуго представљају честе и значајне правне послове. Њихова законска регулатива, уз пуно поштовање начела слободе уговарања, без сумње би олакшала одвијање модерних пословних трансакција и допринела већем степену правне сигурности.

– Данас је изузетно важно и питање квалитета уговора које закључују наше компаније, јер то често има директне везе с актуелним питањем зашто српске компаније губе спорове пред међународним трговинским арбитражама – каже наша саговорница, која уређује секцију „Међународни привредни уговори и арбитража”.

На Копаоничкој школи биће речи и о изменама Устава, систему поделе власти и улози суда.

– Копаоничка школа увек је посебну пажњу поклањала положају суда у систему поделе власти и указивала на потребу да суд буде независан и непристрасан, да суди на основу закона, а не на основу притисака, подстицаја и утицаја од стране било кога и из било којих разлога. У оквиру система поделе власти на законодавну, извршну и судску, од посебног значаја је однос између извршне и судске власти који мора да буде лишен утицаја извршне власти на судове и да омогући судовима да независно и несметано обављају своју функцију – каже др Јелена С. Перовић Вујачић.

Катедра за кривично право ове године ће расправљати о изменама Кривичног законика, а катедра за радно право поклониће посебну пажњу заштити интереса запослених. Већи број радова на овогодишњој школи посвећен је и актуелним правним питањима из области пореза, екологије, здравља, спорта, интелектуалне својине.

Ми се морамо определити за пут европског континенталног права

– Посебно питање представља наставак даљег усклађивања наших правних прописа с правом ЕУ. Изузетно је важно да се постави једна општа концепција нашег права коју данас немамо, већ „лутамо” од решења до решења која су често узајамно неусклађена, а некад и противречна. Није препоручљиво мешати елементе који долазе из англосаксонског и из европско-континенталног права, јер је реч о два суштински различита система. Ми се морамо определити за пут европског континенталног права, јер Србија припада европској правној цивилизацији. Многа решења која долазе из англосаксонског права представљају страно тело у нашем правном систему и не могу уклопити с њим као целином – истиче наша саговорница.