Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два милиона људи ради у услужним делатностима и индустрији

​Евидентиран је раст запослености у грађевинарству, где је од 2014. запослено око 13.000 радника више
(Фото А. Васиљевић)

Број формално запослених првенствено је порастао у приватном сектору и у првом делу ове године премашио је цифру од милион и по радника, остваривши тако просечан раст од 16,5 одсто у односу на 2014. У исто време запосленост у јавном сектору смањена је за 4,1 проценат, на мање од 600.000 људи, будући да је и даље на снази рационализација јавног сектора.

У услужним делатностима и сектору индустрије у првој половини 2019. у просеку је било запослено близу два милиона људи, што је за око 230.000 више него у истом периоду 2014, при чему је само у оквиру прерађивачке индустрије број радно ангажованих повећан за око 86.000.

У анализи трендова на домаћем тржишту рада, којој се посветила Народна банка Србија, између осталог, пише и да запосленост у грађевинарству евидентно расте од 2018. и у петогодишњем периоду запослено је око 13.000 радника више, док се једино смањио број регистрованих индивидуалних пољопривредника и запослених у тој области и то за око 50.000, где је највише учешће такозване рањиве запослености (самозапослени и помажући чланови домаћинства).

У анализи НБС-а истиче се и да је, ако се посматра кретање радно способног и активног становништва у периоду од 2014. до 2018, Србија предњачила у динамици раста стопе учешћа радне снаге и стопе запослености у поређењу с другим земљама западног Балкана (са изузетком Албаније), као и у односу на чланице ЕУ из непосредног окружења, изузимајући Мађарску. Да су побољшани услови на тржишту рада показује и Бевериџова крива о односу броја незапослених и броја слободних радних места.

– У првој половини 2014, када су услови на тржишту рада били рестриктивни, у просеку је било око 3.000 слободних радних места и око 785.000 незапослених. Стање се постепено поправљало и током наредне две године просечан број слободних радних места повећан је на око 6.000, а број незапослених просечно је умањен на око 743.000 у 2015, односно на 713.000 у 2016. години. Послодавци су интензивније пријављивали потребе за ангажовањем нових лица у 2017. и нарочито у 2018, да би у првој половини 2019. број слободних радних места достигао готово 8.000, при чему је просечан број незапослених пао на најнижи ниво откад се прати, на око 552.000 – подсећају у НБС-у, истичући да су томе допринели стварање стабилнијег макроекономског окружења, привлачење страних директних инвестиција и бољи пословни и финансијски резултати предузећа.

Опала и стопа дугорочне незапослености

Повећање активности и запослености пратило је и знатно смањење стопе укупне незапослености (мерене анкетом), која је за претходних пет година практично преполовљена – са 20,7 одсто у другом кварталу и 17,9 одсто у трећем кварталу 2014. године, на 10,3 одсто и 9,5 одсто у истим периодима ове године. Први пут у посматраном периоду, укупан број незапослених годину дана и дуже пао је испод 200.000, тако да је и стопа дугорочне незапослености у другом кварталу 2019. била најнижа до сада (6,1 одсто). На сличне закључке упућују и подаци Националне службе за запошљавање о регистрованој незапослености, која се у континуитету смањује и у септембру 2019. спустила се на нови историјски минимум од 502.561 незапосленог, што је за близу 265.000 незапослених мање од просечног нивоа из 2014. године. У трећем кварталу 2019. број запослених износио је 2.938.700, а број незапослених 308.400. Стопа запослености за дати период износи 49,6 одсто, а стопа незапослености 9,5 процената.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.