Заташкавање проблема измиче контроли

Иако прописи у области заштите ваздуха регулишу правовремено, недвосмислено и прецизно обавештавање јавности о квалитету ваздуха, надлежни органи не објављују резултате мерења о концентрацијама загађујућих материја у ваздуху и на начине који би били разумљиви и лако доступни свим грађанима. Све већи протести грађана широм Србије показују да досадашње заташкавање ових проблема од стране надлежних институција измиче контроли. Јавност остаје ускраћена за благовремене информације које се односе на прекорачене концентрације које су опасне по људско здравље као и о изворима емисија загађујућих материја.

До сада се показало да су главни проблеми недостатак поузданих података због делимичног и дисконтинуираног мерења загађујућих материја у појединим градовима, заостајање у примени актуелних међународних стандарда, лоших законских прописа и неспровођења прописаних мера за смањење загађења.

Највећи извори прекорачења емисија азот-диоксида и ПМ честица током целе године у градовима је пре свега сагоревање фосилних горива у друмском и авио саобраћају (возила с евро 2, 3 и дизел моторима) и индустријским постројењима. Термоенергетска постројења, топлане, индивидуалне котларнице доводе до њиховог знатног повећања само током зимског периода. Климатски услови без ветра, неуобичајено високе температуре у зимском периоду омогућавају да се ове честице дуже задржавају у ваздуху што додатно отежава ситуацију.

На основу доступних података, квалитет ваздуха у Београду је био константно лош (трећа категорија) од 2010. до 2018. услед значајног прекорачења азот-диоксида и ПМ честица и то пре свега из саобраћаја. У прилог овој тврдњи говоре царински прописи о забрани увоза коришћених моторних возила који су од 2001. до 2004. године омогућавали увоз моторних возила која нису старија од шест година, затим од 2004. до 2009. године увоз је омогућен само за возила с мотором евро 3 до три године старости, од онда током десетогодишњег периода од 2009. године до данас возила су могла бити увезена уколико је произведено с прописаном нормом евро без обзира на датум производње. У Београду је у великој мери спроведена гасификација.

С друге стране, загађење ваздуха азот-диоксидом у Новом Саду је пример утицаја индустријског постројења које се приписује Рафинерији НИС која се налази у Новом Саду. На то указују извештаји о наглом скоку просечне годишње концентрација азот-диоксида од 2009. до 2012. у Новом Саду у односу на период 2003–2009. У том периоду је било знатно повећање емисије азот-диоксида у процесној производњи Рафинерије НИС јер се првенствено користило уље за ложење за производњу и прераду сирове нафте, транспорт, складиштење. Од 2012. до данас бележи се смањење емисија услед реконструкције реактора у Рафинерији и коришћења природног гаса као погонског горива.            Инструменти политике и планирања на националном нивоу јавности су још нејасни и често збуњујући. Стратегија заштите ваздуха још није донета, а чије је усвајање према Закону о заштити ваздуха било предвиђено још 2015. године. С друге стране, амбициозна намера надлежних да спроводе Национални план смањења емисија загађујућих материја (сумпор-диоксида, азот-диоксида и ПМ честица) из старих и великих постројења за сагоревање (НЕРП) у периоду 2018–2017. (као алтернативни план за примену строгих ограничења директиве ЕУ за велика ложишта емисије), а да се претходно није изјаснила јавност, а ни Влада, до сада није показала никакве ефекте. На то указују независна истраживања Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину на основу спроведеног ванредног инспекцијског надзора над термоенергетским постројењима, према којима је током 2018. године дошло до знатног прекорачења емисије сумпор-диоксида него што је то прописано мерама НЕРП-а. Основни извор сумпор-диоксида у ваздуху су сагоревање фосилних горива која садрже сумпор, односно угља и нафте, и то у ТЕ, рудницима приликом прераде сулфидних руда, руда олова, цинка и бакра, производњи сумпорне киселине и папира и у рафинеријама нафте. У ТЕ „Костолац” дошло је до три пута веће емисије, а у ТЕ „Никола Тесла” скоро шест пута у односу на дозвољену емисију. Надлежни се нису изјаснили да ли су мере забране емисија биле донете.

Ништа боља ситуација није ни на локалним нивоу. Упркос тренду квалитета ваздуха, који је у појединим градовима константно веома лош у протеклих десет година, о чему сведоче годишњи извештаји Агенције за заштиту животне средине (који се објављују након годину дана до две од загађења), локални плански документи о квалитету ваздуха с прописаним мерама за смањење загађења остају само мртво слово на папиру.

Локални план за квалитет ваздуха за Београд, који је донет још 2016. године који је прописао мере за смањење загађења и то преко 80 одсто, практично није показао никакво побољшање јер је након тога квалитет ваздуха остао у рангу треће категорије због повећане концентрација азот-диоксида и честица PM 10. Исту судбину деле грађани који дишу ваздух у Панчеву, који је у истом периоду био пет година категорисан као веома лош (трећа категорија) због прекорачења ПМ честица и азот-диоксида. Такође због загађеног ваздух забринути су и грађани у Суботици, Смедереву, Косјерићу, Краљеву, Ужицу, Ваљеву и Крагујевцу, док је у Бору ваздух био лош због повећане концентрација сумпор-диоксида. Локални планови с мерама за смањење за Панчево (2017), Смедерево (2018), Ужице (2016), Бор (2013) практично не показују никакве резултате.

Објављени метеоролошки услови који се односе на температуру и ветрове који дувају остали су за грађане једино уточише од загађеног ваздуха.

Мастер геохемије