„Меке методе” на тржишту дугова

Измене Закона о извршењу и обезбеђењу, које ступају на снагу од Нове године, уводе још једну новину о којој до сада није било речи у јавности а то су „меке методе” наплате дуговања, открива за „Политику” мр Вујадин Масникоса, заменик председника Коморе јавних извршитеља.

– Уводи се један посебан нови поступак који наше извршно законодавство до сада није познавало, а то је поступак добровољног намирења новчаних потраживања пред јавним извршитељем – каже Масникоса.

Суштина је у томе да дужник постигне споразум са повериоцем, уз посредовање јавног извршитеља, али без улажења у извршни поступак и уз знатно мање трошкове.

– Добровољно намирење поштедеће дужника принудности која собом носи поступак извршења. Једини недостатак је што иницијатива мора да потекне од повериоца, дакле не може потицати од дужника. Важно је то што покретањем поступка престаје да тече рок застарелости потраживања. Јавни извршитељ ће имати посредничку улогу у постизању споразума између дужника и повериоца – наводи Масникоса.

Рок за спровођење поступка добровољног намирења је ограничен на 60 дана. Комора јавних извршитеља је предложила да трошкови награде за рад извршитеља у овим поступцима иду на терет повериоца, а не дужника. О томе тек треба да буде донет посебан правилник, са мањим тарифама.

– Овде није реч о извршном поступку, већ о облигационом односу између дужника и повериоца који би постигли договор и његовим испуњењем избегли извршни поступак. У таквом договору биће могуће и отпуштање дуга или дела дуга, а биће очуван и добар пословни однос – објашњава наш саговорник.

Често се догађа да грађанин не зна да има неизмирени рачун или да не прихвата дуговање. У пракси има различитих случајева, на пример да су рачуни за грејање стизали у локал у коме уопште не постоје грејна тела.

– Тада је грађанин у ситуацији да ништа не може да постигне одласком на шалтер комуналног предузећа, иако жели да реши проблем. Он мора да чека да га комунално предузеће тужи, па онда истиче приговор у поступку извршења, па тек када предмет оде на парницу он пред парничном судијом доказује да фактурисање услуге није исправно – објашњава Масникоса.

У „меком” поступку, који се у праву назива „софт колекшнс”, постојаће законска могућност да и сам извршни поверилац, као што је неко комунално предузеће, отпише део својих потраживања. У многим случајевима, сматра наш саговорник, ново законско решење представљаће „вин-вин” ситуацију, у којој сви добијају, јер је повољна и за повериоца и за дужника.

– Службеницима у комуналним предузећима често су везане руке јер мора да постоји одређен поступак у коме ће неко потраживање бити отписано. Они плаћају пореске обавезе и на онај део који није наплаћен. Међутим, овај посебан поступак може да буде правни основ да се отпише потраживање које истински не постоји – каже наш саговорник.

Он сматра да би било боље када би тај процес могао да буде покренут и на иницијативу дужника.

– У многим случајевима дужницима је стало до тога да докажу да њихов дуг не постоји и да уопште не дођу у ситуацију да буду тужени – наводи Масникоса, који је о овој битној новини јуче говорио на Копаоничкој школи природног права у оквиру катедре „Право на правду”.

Неправда је управо оно на шта су у протеклом периоду указивали многобројни критичари система извршења, нарочито у случајевима када трошкови поступка премаше основни дуг и када дође до принудног исељења због дуговања које је више десетина пута мање од вредности некретнине, а она се продаје на лицитацији знатно испод тржишне цене.

Зато је поступак добровољног намирења, поред забране продаје непокретности због комуналног дуга до 5.000 евра и других ограничења, једна од важнијих новина у ЗИО. Таква одредба, како сазнајемо, унета је на предлог банака и комуналних предузећа, а има за циљ и да уреди стање на великом тржишту дугова, у коме су почеле да „пливају” и разне агенције које откупљују потраживања од банака и предузећа и то са високим дисконтом односно попустом.

– Намера законодавца била је и да уведе ред у области факторинга, који је недовољно регулисан и којим се баве бројна привредна друштва, агенције и посредници, па смо сведоци откупа потраживања и лоших искустава грађана који се жале омбудсману, ангажују адвокате, траже помоћ медија, а најчешће су то потраживања од мобилних и кабловских оператера. Један мобилни оператер је давао чак 95 одсто дисконта агенцијама, које онда до последње паре наплаћују потраживања од грађана – објашњава Вујадин Масникоса.

Агенције за наплату потраживања појављују се у разним облицима, додаје наш саговорник, као приватна предузећа и друштва са ограниченом одговорношћу, која уопште немају дозволу за факторинг код Министарства финансија, већ откупљују дугове путем уговора о цесији, који предвиђа Закон о облигационим односима. На тај начин су потпуно ван контроле било ког надлежног органа и врше притисак на грађане тако што их зову, шаљу опомене и ангажују приватне „утериваче дугова”.

Јавни извршитељи, за разлику од оваквих агенција, свакодневно достављају све извештаје о свом раду Министарству финансија. Грађани често и нису упознати са тим да ли њихова потраживања наплаћују извршитељи са јавним овлашћењима или приватни „утеривачи”.