Ниш је синоћ био град са најзагађенијим ваздухом у Србији

НИШ – Ниш је синоћ био убедљиво град са најзагађенијим ваздухом у Србији и концентрацијом штетних материја седам пута вишом од дозвољених вредности, а стање ни у осталим градовима у којима се мери присуство ПМ честица није било много боље.

Према мерењима Агенције за заштиту животне средине, концентрација ПМ 10 честица у ваздуху у Нишу синоћ у 20 часова износила је 367 микрограма по метру кубном.

То је истовремено и највећа измерена концентрација штетних ПМ честица од 2011. године, од када се у Нишу контролише њихово присуство, пошто је раније измерени максимум био 257 микрограма по метру кубном, преноси Бета.

У 19 часова у Београду је концентрација тих честица била 212 микрограма, у Ваљеву 186, Новом Саду 117, Обреновцу 141 , Косјерићу 102, Суботици 134 и Панчеву 146.

Концентрација ПМ10 честица испод граничних 50 микрограма по метру кубном измерена је једино у Бору 18,5 микрограма и Поповцу 26 микрограма.

Концентрација ПМ10 честица у Нишу и током прошле зиме често је премашивала 200 микрограма по метру кубном, а сличне вредности бележене су још једино у Ваљеву.

Уколико је Нишлијама за утеху, концентрације тих честица током ноћи пале су на 89 микрограма, а јутрос у седам часова износиле су 83 микрограма, колико је измерено код школе „Свети Сава”, односно 93,4 микрограма колико је измерено на станици код Института за јавно здравље Ниш.

Лекари упозоравају да повишене концентрације ПМ10 честица у ваздуху представљају опасност за здравље људи, нарочито за ризичне категорије становништва у које спадају старије особе, хронични болесници, деца и труднице.

Научно је доказано да су честична загађења, као што је ПМ 10 и ПМ 2,5, одговорна за настанак не само респираторних и кардиоваскуларних болести, већ и за појаву одређених имунолошких болести, да имају утицај на болести ендокриног система, а свакако и на канцерогене болести.

Стручњаци су сагласни у оценама да повећане концентрације ПМ 10 честица у Нишу потичу од димњака и ауспуха.

Према подацима градског Секретаријата за заштиту животне средине индивидуалним ложиштима загрева се 50 одсто домаћинстава, 30 одсто становништва у Нишу је прикључено на градску топлану, један одсто на гас, док остали за грејање користе електричну енергију и друге видове грејања.

Велики број установа у Нишу за грејање још користи лож уље, мазут и угаљ, а то су енергенти који представљају јако велике загађиваче.

На подручју града Ниша „Југоросгас” је изградио око 180 километара гасоводне мреже на коју је могуће прикључити око 8.000 домаћинстава, а тренутно је прикључено мање од 500 домаћинства.

Гас за грејање користи се у Клиничком центру, Војној болници, у десетак већих фирми, у топланама „Криви вир”, „Југ”, „Мајаковски”, „Ледена стена”, „Ратко Јовић”, „Сомоборска” и у котларници на Машинском факултету.