Среда, 29.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У геноциду је страдало милион и по Јермена

(Фото Пиксабеј)

Пре самог чина геноцида, османска јерменска заједница је поседовала око 2.600 цркава, 450 манастира и 2.000 школа. Међутим, након Великог рата око 3.000 јерменских насеља је било депопулизовано. Данашња јерменска заједница у Турској има само шест цркава и ниједну школу или манастир

Масовно уништење османског (православно-хришћанског) јерменског становништва у 1915–1916. вероватно је најмасовнији организовани ратни злочин почињен током Великог рата и сигурно је први случај геноцида почињен у 20. веку, када је систематски побијено до 1.500.000 етничких Јермена од стране османлијских власти и њихових сарадника Курда. Иако је од овог злочина прошло више од једног столећа, питање османског геноцида над Јерменима је несумњиво још живо нарочито у водама дневне светске политике што се недавно јасно видело када је Сенат САД изгласао посебну резолуцију којом се овај злочин проглашава геноцидом без обзира на то што се у међународном праву термин и формулација геноцида званично примењују тек од 1945. На овај начин, САД се прикључила неколицини западноевропских земаља (нпр. Француска и Немачка) у осуди овог злочина у форми геноцида што засигурно даје смернице и другим земљама поводом питања овог историјског проблема. Када ће неко и званично да осуди злочине геноцида администрације САД над домородачким (индијанским) становништвом остаје да се види али је највероватније за сада да ће то бити Турска.

Да се подсетимо, истребљење Јермена је започето 24. априла 1915. у османској престоници Истанбулу и убрзо се проширило на цело царство када су хиљаде познатих и добростојећих Јермена прво ухапшени и заточени, а касније мучени и убијани. Организовани геноцид (или етноцид) завршен је у августу 1916, када је окончана друга фаза (од марта до августа 1916) масовних убистава Јермена који су у то време били депортовани у Сиријску пустињу, у Дел ел Зор или у његову околину. Данас се процењује да је у геноциду страдало до 1.500.000 Јермена, што практично значи да је Велики рат преживела само мањина предратног јерменског становништва (отприлике једна четвртина). Тако је на пример данас веома тешко пронаћи Јермене који живе у унутрашњости Мале Азије (Анатолије).

Геноцид над Јерменима је у сваком случају био акција систематског разарања, погрома, депортација, присилне асимилације, изгладњавања, етничког чишћења и уништавања материјалних споменика јерменске културе и националног постојања на територији Османског царства. Првобитно је геноцид започет масовним убиствима економске, верске, политичке и интелектуалне елите јерменског друштва у Истанбулу али је убрзо истанбулско искуство постало образац за геноцид најширих размера над свим сегментима јерменског народа у царству. Целокупни виши друштвени слојеви Јермена су елиминисани током само неколико недеља до јуна 1915. Погубљења Јермена из виших друштвених слојева су организована чак и на јавним местима (трговима) што је у великом броју случајева и документовано фотографијама које се могу наћи у Музеју јерменског геноцида у Јеревану.

Пре самог чина геноцида, османска јерменска заједница је поседовала око 2.600 цркава, 450 манастира и 2.000 школа. Међутим, након Великог рата око 3.000 јерменских насеља је било депопулизовано. Данас се јерменско становништво у Турској практично може наћи само у Истанбулу. Данашња јерменска заједница у Турској има само шест цркава и ниједну школу или манастир.

Докази о османском геноциду над Јерменима су бројни и поред тога што је највреднија архивска грађа заувек нестала када су 2. новембра 1918. ултрадесничарски припадници владајуће партије у царству спалили документе пре него што су владини водећи политичари и главни организатори геноцида побегли из земље у немачкој подморници за Одесу.

Нова либерална влада Османског царства је 5. фебруара 1919. основала у Истанбулу специјални суд за ратне злочине који је претходну (ратну) владу Младих Турака службено оптужио за „депортацију и масакр”, али тек након британских дипломатских притисака. Као коначни резултат судске процедуре, комплетна ратна влада је у априлу 1919. године осуђена на смрт а суд је прогласио да уништавање Јермена није био локални или изоловани догађај већ резултат одлуке коју је донела влада, а злочини су се спроводили на основу писаних налога и усмених наређења.

На крају се треба подсетити да је управо овај османски геноцид над Јерменима директно послужио Хитлеру и немачким нацистима за организовање и спровођење холокауста над Јеврејима у следећем светском рату. Овде не треба заборавити и османски геноцид над малоазијским Грцима који је трајао читавих десет година од 1913. до 1923. за који је ако ништа друго бар на основу командне одговорности директно одговоран и Кемал паша Ататурк (Отац Турака) који је између осталог спалио грчки град Смирну (Измир) 1922. пред очима британске флоте која је била укотвљена испред града.

Предавач на Универзитету примењених друштвених наука у Вилњусу

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

islam hajrudin
Niste spomenuli Bitku na Galipolju ,iskkrcavanje ANZAC trupa na Canakaleu i istovremenu oruzanu pobunu Jermena i Grka Duboko u pozadini iza linija fronta prema Rusiji i Britancima/Francuzima,naoruzani ruskim oruzjem,,tek da bi se dobila malo sira slika dogadjaja i istorijski kontekst ratnih zlocina. Naravno radi se o parama ,kao i uvek ,a o cemu bi drugo?A da li ce i ko ce prisiliti Tursku da Jermenima izgradi drzavu i plati stetu,to je vec pitanje na koje ni baba Vanga ne bi mogla odgovoriti.
Срба, Велика Британија
“Пре самог чина геноцида, османска јерменска заједница је поседовала око 2.600 цркава, 450 манастира и 2.000 школа.” Уф та грозна нетолерантна Турска, где потчињени народи нису имали никаква права.
Иван Грозни
Колико је наш народ био необавештен говори и податак да су грађани јурили јерменског патриоту који је пуцао у турског амбасадора у Београду пре тридесетак година. Да су знали шта је позадина тог догађаја, мислим да би помогли јерменском патриоти да се сакрије.
Djura Nikolajevic
Zao mi je studenta koji je poginuo prilikom potere za atentatorima bio je to posao za miliciju a ne za civile. Hvatanje i kaznjavanje atentatora je bilo obaveza tadasnje Jugoslavije, kao sto je recimo Svedska kaznila ubice Jugoslovenskog ambasadora.
Zoran Markovic
"У геноциду је страдало милион и по Јермена". Tacno, ali je i U genocidu u Hrvatskoj stradalo je milion i po Srba. Mozemo li i o ovome? Zasto NIKADA i NIJEDNA vlada Srbije, od 1945. godine do danas, nije pokrenula pitanje genocida nad Srbima? Ili cekamo 50 godina, da se opet ponovi (1941-1991-2041-...)? Druge zemlje mogu priznati genocid nad nekom nacijom samo ako taj narod ili drzava to zatraze. A mi? Mi cutimo. I opet okrecemo drugi obraz. Ovo nije pitanje za prof. Sotirovica, vec za sve nas.
Саша
Миодраже то "ми" су комунисти. Постоје врло тачне студије које само за Јасеновачке логоре говоре око 850000 убијених док се укупан број убијених Срба сматра преко милион. То "ми" који не знају држите за себе, комунисте и неокомунисте. Ови "други" знају то врло добро јер нису учили из службено Титоистичке историје.
miodrag
Mi još jvek neznamo koliko sraba je ubijeno u Jasenovcu. Ušpešne države počivaju na urednoj Evidnciji. To je temenj. A mi nemamo popis nepokretne imovine, a kamoli ljudi, koji menjaju boravište....
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.