Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гас може у Србију с пет страна

Осим правца Русија–Украјина, којим гас сада једино стиже, наша земља може да рачуна на гасовод „Турски ток”, правац из Румуније, из Грчке преко Бугарске и из Словачке
(Фото Србијагас)

Руски председник Владимир Путин обрадовао је јуче већи део Европе и западног Балкана, односно све земље које гас добијају преко Украјине, да ће се овај транзит наставити и после 1. јануара 2020. године. За Србију је та вест од изузетног значаја, јер наша земља сада гас добија једно правцем из Украјине преко Мађарске. Путин је на традиционалној годишњој конференцији за медије најавио да ће Русија наставити да испоручује гас Европи преко Украјине, о чему преговарају руски „Гаспром” и украјински „Нафтогас”.

Пошто би ово требало да буде и дефинитиван договор две земље о транзиту плавог горива за остатак Европе, може да се одахне, али само на трен. Јер, без алтернативних гасовода и извора гаса свака од земаља са трасе Украјине може у сваком часу остати без овог енергента уколико ова земља због проблема с Русијом прекине транзит, као што је било 2009. године.

Србија зато убудуће рачуна на четири различита правца снабдевања гасом. Један је „Турски ток”, други стиже из Румуније, трећи је интерконекција с Бугарском, за шта је Србија добила 50 милиона евра од Европске комисије, и четврти је конекција Грчка–Бугарска–Србија. Гасоводом би из Александропулоса преко Бугарске до Србије стизао амерички гас, па се ова рута зове америчка.

Србија, иначе, ових дана приводи крају радове на својој деоници гасовода „Турски ток” од Бугарске до Мађарске и према најновијим подацима све цеви су већ испоручене и распоређене по траси. Заварено је 395 од укупно 403 километра цеви, а до краја године ће бити заварен и преостали део.

Како потврђује извор „Политике”, остаје још да се ураде блок, мерне и чистачке станице, као и компресорска станица које су биле предвиђене за наредну годину. Иначе, овим гасоводом плаво гориво ће из Турске преко Бугарске, Србије и Мађарске долазити до највећег европског складишта гаса – Баумгартена у Аустрији.

Гас ће се, када се „Турски ток” заврши, преузимати на три места – у Параћину, Београду и Зрењанину. Уколико буде потребе, „Србијагас” ће, како је недавно потврдио генерални директор Душан Бајатовић, снабдевати и Федерацију БиХ. Иначе, „Србијагас” ради и на интерконекцији с Румунијом, која је и сада велики произвођач гаса, а када крене испорука гаса из Црног мора постаће и извозник.

Румунија гради гасовод и Србија преговара да повећа могућности домаћег транспортног система до Београда, чиме бисмо имали и четврти правац дотока гаса. Колики ће бити капацитет овим правцем знаће се после расписивања тендера и тога колико интересовање постоји за овај гасовод, али је најважније да и Србија и Румунија имају пара за овај пројекат.

Наша земља рачуна и на гас алтернативним правцем Бугарска–Грчка–Србија, из Александропулоса. Реч је о гасу који би долазио из Каспијског региона.

Све и да до договора Русије и Украјине о наставку испорука није дошло, Србија би имала довољно гаса током ове зиме. Јер, у подземном складишту гаса „Банатски Двор” већ има 550 милиона кубика, а још 300 милиона кубика обезбеђено је за покривање могућих ризика. Србија је, осим тога, једина земља у окружењу која има уговорене цене гаса с „Гаспромом”, којем је веома стало да испоруче договорене количине.

Србија би од 2022. године требало да добија гас правцем Србија–Бугарска, јер би до тада овај гасовод требало да се нађе у функцији. Добијена је грађевинска дозвола и ускоро треба да буде расписан тендер.

Постојећи гасовод преко Русије, Украјине и Мађарске нема никакве везе с будућим „Турским током”. Реч је о два различита гасовода. Иначе, највећих проблема у испоруци гаса у случају прекида преко Украјине имале би Србија, Бугарска, Румунија, Босна и Херцеговина и Молдавија.

Мађарска је такође заинтересована за диверсификацију гасних праваца. Данас овај гас стиже са истока, али они рачунају и на правац с југа, односно на трасу „Турског тока”. Србија има још једну, пету алтернативу да се снабдева гасом у случају прекида допремања преко Украјине, и то из Словачке, што је Русија понудила као могући правац. Транспортни правац преко Словачке коришћен је и током гасне кризе 2009. године. Овим правцем могла би да се транспортују око два милиона кубика дневно, док би се три до четири милиона кубика допремала из Банатског Двора.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djepeto
Bice gasa ko drva!!!!!!!!
Данило
Како смо пре живели без гаса док Русија није крчмила своје ресурсе?
артиљерац
Шта ће Руси,имају па крчме.Има се,може се.
Panta SD
Da parafriziram neki narodnjak * Ni sa Istok, ni sa Zapad ni Sever ni Jug nigde više bez Rusa se još vrtim u krug...
Александар Поповић
А када се реши да гас имамо колико треба, онда би Србијагас могао и да инвестира у проширење мреже. Како бисмо смањили опасно загађење ваздуха због грејања на угаљ, углавном слабијег квалитета. Пошто многе породице небмогу да скупе неколико хиљада евра, нека Србијагас са банкама омогући људима да на рате исплате прикључење на мрежу. Тако бисмо сви били на добитку.
miroslav sarcanski
Kada je rec o Turskom toku, dobro bi bilo da javnost sazna vise detalja. U nekim medijima su se pojavile informacije da ce nas deo od 400 km kostati znatno vise od bugarskih 500 km. Takodje da su podaci o njegovom uticaju na rast BDP-a naduvani, posto je gradjevinarstvu dodao neverovatnih 700 miliona evra novostvorene vrednosti. S druge strane, ako je to tacno, radi se o velikoj zaradi za koju ne znamo kome ide. Konacno, iz kog izvora se ceo taj projekat finasira, ako je kredit, koji su uslovi?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.