Власина међу звездама

Власотинце – Поводом сто година од оснивања Међународне астрономске уније, расписан је конкурс под називом „Именуј егзосветове”. Србија је имала задатак да предложи и изгласа ново име за звезду WASP-60 и њену планету WASP-60b. Звезда је добила име Морава, а њен пратилац, гасовита планета, „крштена” је као Власина.

За Мораву зна скоро свако, али је мање оних који познају лепоте Власине, реке која до ушћа у Јужну Мораву код Власотинца тече 55 километара кроз клисуру и још петнаестак километара кроз равничарске пределе. На њој је саграђено вештачко језеро које привлачи госте из свих крајева Србије.

На свом путу од извора до ушћа, дуж кога сваки кућерак има занимљиву причу, Власина прима притокe необичних и каткад тешко објашњивих имена. У читавом сливу, у годинама када је у овом крају живот снажно пулсирао, било је много воденица – од Горњег до Доњег Душника, дуж два километара, било их је седамнаест. Свака је имала сталне муштерије, а око њих су се плеле анегдоте које се и данас препричавају.

Једна од таквих је и она везана за краља Александра Карађорђевића. Предање каже да му је једном приликом, када је путовао у Заплање, аутомобил стао у блату код Великог Боњинца, села на реци Рђавици, једној од притока Власине. Мештани су прискочили у помоћ и запрегом извукли возило. Краљ је на лицу места платио услугу. Иако сељани нису хтели да приме новац, на краљево инсистирање ипак су то учинили. После овог догађаја, на Власини и њеним притокама саграђено је неколико прелепих мостова.

Крај Власине се од 1960. одржава чувени Вински бал. Овде се време тако и рачуна: пре и после те светковине виноградара и винара. Али прича о овој реци има и другу, невеселу страну. Стручњаци процењују да је квалитет воде између прве и треће класе. Погоршању у доњем сливу кумовале су отпадне воде и бројне дивље депоније на обали. Житељи Власотинца, који живе на обе обале реке, током лета се суочавају с недостатком воде за пиће, а нарочито су огорчени због градње мини-хидроелектрана.

Највећи водени талас Власине забележен је 26. јуна 1988, када је бујица за само четири сата срушила 14 мостова, нестало је 120 домова, 600 радника је остало без радних места, уништено комплетно приобаље, а штета је процењена на 355,2 милијарде динара.