Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Митрополит Амфилохије: Молим посланике да не изгласају закон

Амфилохије Радовић (Фото Д. Јевремовић)

ЦЕТИЊЕ - Митрополит црногорско-приморски Амфилохије замолио је посланике Скупштине Црне Горе, нарочито опозиционе, да сутра не учествују у расправи и изгласавању Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница.

„Очекујемо и од посланика који припадају Римокатоличкој цркви и Исламској верској заједници да не дају легитимитет и не подрже овај Предлог закона, јер својим учествовањем подржаће ускраћивање Православној цркви - најбројнијој вјерској заједници у Црној Гори, оних права које имају њихове верске заједнице које су оствариле кроз потписивање уговора Владе Црне Горе са Ватиканом, Исламском верском заједницом и Јеврејском заједницом”, навео је Амфилохије у изјави за јавност.

Он истиче да се стара латинска пословица „Vox populi - Vox Dei” (глас народа - глас Божији) потврдила и ових дана у никшићком Храму Светог Василија Острошког, поред његовог Светог Ћивота.

„Глас народа је показао верност завештању Светог Василија, Светог Петра, Краља Николе и осталих владара који су кроз историју прилагали и остављали своја добра Цркви Православној и верном народу”, наглашава Амфилохије.

Тај глас народа Божијег, како је најавио, Православна црква ће сутра на челу са својим епископима, свим свештенством и монаштвом, посведочити и пред Скупштином Црне Горе, где ће још једном бити прочитана Световасилијевска порука.

Овим чином, нагласио је, желимо да позовемо народне посланике да и они испоштују глас народа, преноси Танјуг.

„Посебно ћемо се обратити члановима Законодавног одбора да сагласно Уставу Црне Горе, сагласно законима који владају у модерним европским државама, сагласно целовитости препорука Венецијанске комисије, донесе одлуку којом ће предложени Закон о слободи вероисповијести или уверења и правном положају верских заједница бити повучен из скупштинске процедуре”, рекао је митрополит.

Тако би се, сматра он, створили услови да се припреми нови који би укључивао да, прво, у самом називу Закона врати Цркви своје име, а не да као у предложеном Закону Цркву лишава вековног имена и њеног идентитета.

„Друго, законске одредбе којим би се омогућио повраћај имовине коју је безбожна, антицрквена, комунистичка власт отела и опљачкала од Цркве, сагласно закону који је још 2000. године усвојила Скупштина Црне Горе, а затим га и поништила”, каже Амфилохије и као треће наводи да се испоштује вековни континуитет традиционалних цркава и верских заједница у Црној Гори.

„Ово су само неки од разлога због којих би овај Предлог закона морао бити повучен како би се припремио нови кроз инклузиван, институционалан и транспарентан дијалог који је у припреми овог изостао”, каже митрополит црногорско-приморски.

Још једном апелујемо, истиче Амфилохије, да овако осетљив и комплексан Закон мора бити усаглашен са савременим међународним европским законима који гарантују право на приватну и колективну својину свима па и Црквама и вјерским заједницама.

„Црква ће сагласно Уставу Црне Горе и законима међународне заједнице преузети све законске мере за очување свог континуитета, идентитета и својих вековних права, како би спречила примену марксистичко-стаљинистичког законодавства на коме се очевидно заснива овај Предлог закона”, закључио је у изјави за јавност митрополит црногорско-приморски др Амфилохије.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
Mitropolit Afilohije je zivi svetac!
Trifun
ZASTO je Amfilohije "zivi svetac"?Sve ovo je posledica "Referenduma o CG nezavisnost".Gde je Amfilohije bio kada je Milo sproveo Referendum?I Amfilohije i tadasnja vlast u Srbiji?Dozvolili su Milu da sprovede referendum,uskracujuci pravo gradjanima CG sa prebivalistem u Srbiji da glasaju,jer vecina ne bi glasala za nezavisnost.Njihov broj se procenjuje na 300.000-350.000,sto je 1/2 CG populacije..Za razliku od njih na referendumu su mogli glasati Albanci,Bosnjaci,Hrvati iz CG dijaspore
sudija
Neka sami sebe vode u propast. Niti vjeruju u Boga ,niti ga se boje. A kad ih snadje bozija kazna bit ce prekasno za kajanje.
slavko
Poznato je kako ima više Bogova. Pa neka se oni prvo dogovore međusobno...
Petar,Zagreb.
Franz Joszef gradio nam u Kričkama unijatsku crkvu,ali Pilipenda se nije da ,nije se odricao radi varička žita... Pa nas utjeriva u Bukovinsku eparhiju, sa Guculima sa Karpata,ali narod se nije da. Nije se da narod jer smo imali SABORNOST,a to je značilo, narod u crkvi i sa crkvom i imali smo slavu što je značilo da je svaki Srbin kao pojedinac sa svim svojim precima u nizu oboženo ljudsko biće. A danas nemamo ništa, pa smo u situaciji kakvoj jesmo. A obezboženi zatiru sebe i sve svoje pretke.
Леон Давидович
Данас владари најчешће у парламентима имају довољно полтрона који подрже сваку идеју свог вође - владара.
Petar,Zagreb.
Dok je narod bio crkva nikakva vlast sa zakonom nije mogla ugroziti postojanje našeg naroda. Pećka Patrijarsija nije postojala.Serenisima Venezia nije nas zakonski priznavala .Latinski biskupi vizitavali su naše crkve oružanom silom. A narod se nije da.Imali smo narodne sabore i pop Petar Jagodić skupio je 7.000 iljada Bukovčana,Kotarana,Skradinjana ... Vrljičana na bunu.Dvadeset godina je trunuo u mletačkoj tamnici. I opet smo izabrali episkopa Končarevica i nisu ga priznavali. I Franz Josef
Куриџа
punih 40 godina, ne 20.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.