Србија и ове године без новог ледоломца

Према прогнозама метеоролога, до прве половине јануара зима не би требало да покаже своје зубе. Очекује се да, како каже Недељко Тодоровић, снег обели крајем децембра, да у јануару буде кише и снега, али неће бити хладних дана да се на већим рекама створи ледени покривач.

Овака прогноза за наредни месец иде наруку надлежнима из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде јер Србија и даље има само један ледоломац. По потреби, за сврхе одбране Дунава, од леда ће се као и до сада ангажовати комшијски, мађарски ледоломци.

Иако је још лани најављено да ће ове године у фебруару бити расписан позив за јавну набавку за произвођача нашег пловила за ломљење великог леда, даље од тог позива се није стигло.

– Што се тиче градње ледоломца, у 2019. години је расписана јавна набавка, али су понуде са тржишта биле веће од тада опредељених средстава. Сада су обезбеђена потребна средства и набавка ће бити расписана у законом предвиђеном периоду – рекли су у Министарству пољопривреде.

Србија и Хрватска рачунају на помоћ мађарских ледоломаца на Дунаву (Фото ЕПА/Едвард Молнар

Колико је сада обезбеђено средстава за израду ледоломца, није наведено у одговорима министарства нити је појашњено који је то законски оквир када би требало да буде расписана набавка за изградњу ледоломца.

За изградњу ледоломца у буџету за 2018. годину било је обезбеђено 300 милиона динара. Цене ледоломаца се, иначе, на светском тржишту крећу се од милион и по до три и по милиона евра. Потреба за набавком ледоломца појавила се 2017. године када је 588 километара „српског” Дунава месец дана било оковано ледом.

Тада је процењено да је неопходна набавка ледоломаца и да би Србији била потребна бар два (мада се спомињало и шест) мултифункционална пловила која би истовремено била ледоломац, брод спасилац и ватрогасни брод. Она би деловала и у условима елементарних непогода проузрокованих појавом ледостаја.

По свему судећи, Дунав ће, ако буде стиснуо јак мраз, бранити наш „Гребен” који је у власништву „Електропривреде”, и мађарски ледоломци. Пре неколико дана, ради припрема и евентуалног ангажовања мађарских ледоломаца одржан је трилатерални састанак Мађарске, Хрватске и Србије што се иначе ради већ годинама и то према билатералном споразуму у области водопривреде са Мађарском из 1956. године и споразумом Мађарске и Хрватске.

За одбрану Дунава од леда, напомињу у Министарству пољопривреде, сваке године се издвајају средства. И ове године она износе десет милиона динара.

Пољски ледоломац на Висли (Фото ЕПА/Марцин Биелецки)

„Гребен” једини српски ледоломац

Србија је некада имала још два тегљача – ледоломца „Чакор” и „Вучево”. Они су приватизовани 2011. године. Ушли су у састав „Дунав групе агрегати” у власништву Душана Боровице, хапшеног због сумње да су његове фирме добијале незаконите кредите.

У његовом власништву нашао се и потискивач „Петроварадин”. Од тада па до данас ова пловила су мртва за реку. Ни некадашњи потискивачи „Александар” и „Каблар”, који су пре неколико година у Београду помагали „Тополи”, више нико не спомиње.

У Србији постоји још неколико потискивача, али је њихова употреба ограничена јер уситњавају само лед испод 15 центиметара. У супротном, у опасности је и потискивач и посада. Имамо и „Бор”, али ни он није прави ледоломац и у приватном је власништву.

Да пре неколико година „Електропривреда Србије” од предузећа у стечају није купила „Гребен”, не бисмо имали ни један једини ледоломац.

Немачки ледоломац на Елби (Фото ЕПА/Јенс Ветер)

Време и за бригу о објектима на води и чамцима

Без обзира на то што још нема обилнијих падавина нити леда, власници пловних објеката, кућица и чамаца благовремено су обавештени да се побрину за своју имовину ради сопствене, али туђе безбедности.

Обавештење о томе шта све треба да предузму да би осигурали своје објекте већ је издала Лучка капетанија Београд. Власници плутајућих објеката, између осталог, треба да ојачају и повећају број одбојника, сидара и привезних ужади, да обезбеде даноноћну контролу стручних лица над објектима.

Контролу својих објеката и њихово ојачање треба да ураде и власници сплав кућица. Грађани који имају чамце требало би своја пловила да извуку на обалу, а ако их не извлаче на суво, да их додатно вежу уз понтоне и пристане.