Последњи покушај САД да блокира „Северни ток 2”

Отворено претеће писмо двојице америчких сенатора Теда Круза и Рона Џонсона оставило је протеклог викенда Едварда Херему, власника швајцарске фирме „Олсиз”, специјализоване за постављање подводних цеви гасовода широм света, без избора.

Два дана пре него што је амерички председник Доналд Трамп прошлог петка потписао закон о војном буџету САД за 2020, Круз и Џонсон писмено су се обратили Хереми, упозоравајући га на разорне последице уколико „Олсиз” још „само један дан” настави са постављањем цеви руско-европског гасовода „Северни ток 2” подно Балтика након што шеф Беле куће потпише споменути закон. Закон о војном буџету САД за 2020. садржи и чланове која се односе на изградњу два гасовода који сибирски енергент треба да допреме до Европе.

Према тим одредбама, градитељи „Северног тока 2” и „Турског тока” имају 30 дана да прекину с радовима на тим пројектима ако желе да буду изузети од најављених драконских санкција Вашингтона.

Сенатори Круз и Џонсон јавили су се власнику „Олсиза” и пре потписа председника САД.

„Ово писмо упућено је вама, вашим запосленима, компанији и деоничарима као формалноправна нота. Закон је усвојен с специфичним циљем да моментално заустави ваше радове на ’Северном току 2’. Једини одговорни потез ваше компаније и вас јесте да тај посао сместа престане. Уколико ипак наставите, макар и само један дан након што председник потпише закон, суочили бисте се са разорним и потенцијално фаталним правним и економским санкцијама”, написали су Круз и Џонсон.

Шта је онда остало Хереми сем да већ у суботу објави суспензију рада на „Северном току 2” и моментално повуче своје бродовље са градилишта на Балтику? Компанија „Олсиз” издала је потом саопштење у коме истиче „значај гасног пројекта за енергетску безбедност Европе”, али је тајминг завршетка „Северног тока 2” озваничењем „перманентних санкција” Вашингтона и брзометним повлачењем швајцарске-холандске фирме, једине која на Западу има експертизу и технологију за тај сложени посао – засигурно померен у будућност.

Из Вашингтона су јуче стигле најаве да ће надлежна тела Конгреса по убрзаној процедури (законом постављени рок је 60 дана) саставити списак компанија које учествују у изградњи два споменута гасовода и доставити га Стејт департменту ради кажњавања. С ове стране Атлантика, у Берлину и Бриселу, од протеклог викенда изражен је вербални отпор према „екстериторијалним санкцијама САД”, док Москва и Анкара не скривају да ће „реципрочно узвратити” на нове америчке санкције, када и како буде одговарало Русији и Турској.

У Москви, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров упозорио је јуче да су „САД још једном показале да дипломатију воде првенствено методама застрашивања: санкцијама, ултиматумима и претњама”. „Конгрес санкцијама против ’Северног тока 2’ бомбардује билатералне односе САД и Русије не би ли спречио председника Трампа и шефа дипломатије Мајка Помпеа да развију трговину са Русијом”, оценио је Лавров, уз најаву да ће „Северни ток 2” бити завршен без обзира на америчке претње и „бескрупулозну конкуренцију”.

Берлин је Вашингтону протеклог викенда избио кључни аргумент за санкције против „Северног тока 2”. Наиме, невиђеним дипломатским жонглирањем Берлина током деветочасовних преговора у немачкој престоници прошлог петка, руски „Гаспром” и украјински „Њефтогаз” утаначили су компромисни договор о наставку транзита сибирског гаса ка Европи у следећих пет година (с опцијом продужетка на још десет година), а након 31. децембра, када истиче текући споразум.

Новим договором „Гаспром” и „Њефтогаз” обећали су да се више неће међусобно тужити док ће текуће судске спорове бацити у кош. Приде, „Гаспром” је најавио да ће „Њефтогазу” до Нове године исплатити 2,9 милијарди долара, колико му је разрезала стокхолмска арбитража у једном ранијем спору.

„Какав је смисао америчких санкција ’Северном току 2’, најављених као мера заштите интереса и Европе и Украјине, ако су ’Гаспром’ и ’Њефтогаз’ постигли споразум који је аминовао и Марош Шевчович, заменик председника Европске комисије”, питала се Улрике Демер, заменик портпарола владе у Берлину.

Америчке санкције су ништа друго до „мешање” у њихове „унутрашње послове”, додала је Демерова.

Америчко виђење смисла санкција против „Северног тока 2” изнео је потом Ричард Гренел, амбасадор САД у Немачкој.

„Вашингтон је донео веома проевропску одлуку. Циљ је одувек била диверзификација европских енергетских снабдевача и обезбеђивање да нити једна земља енергетиком не оствари исувише велики утицај на Европу. Уз то, 15 европских држава, Европска комисија и Европски парламент јасно су изразили своју забринутост око ’Северног тока 2’”, нагласио је Гренел.

Званични Берлин процењује да би се око 350 немачких фирми –учесника градње „Северног тока 2” – могло наћи на радару санкција Вашингтона, али Немачка, изгледа, не одустаје од овог пројекта.

„Америчке санкције утицаће на градњу руско-немачког гасовода ’Северни ток 2’, али ће тај пројекат од највеће важности ипак бити завршен у другој половини 2020”, прогнозирао је јуче Петер Бејер, координатор немачке владе за трансатлантску сарадњу, у изјави државном радију.