Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Расте бројност медведа и вукова у Србији

(Фото Завод за заштиту природе Србије)

Посматрање и праћење крупних звери у Парку природе „Голија”, Парку природе „Златибор” као и у Националном парку „Копаоник” показале је пораст бројности  мрких медведа и вукова у Србији, као и да је број пријава штете смањен, наводи се у саопштењу Завода за заштиту природе Србије поводом VI скупа институција за заштиту природе „Партнерством ка заштити природе” .

Мрки медвед је најкрупнији припадник реда звери код нас. Некада је био широко распрострањен на територији Србије. До краја двадесетог века било је све мање станишта мрког медведа у Србији, што је праћено и смањењем бројности популација ове крупне звери.

Траг предње шапе медведа (Фото Завод за заштиту природе Србије)

Најновији подаци Завода указују на значајан опоравак врсте, праћен порастом бројности популације и ширењем области распрострањења. У том смислу, забележени су и „необични” налази током 2019. године, на Гледићким планинама северно од Трстеника и у близини Лапова, као  и у Коцељеви где је због покраденог меда сумња прво пала на комшију, али су „лопова” одали трагови шапа.

Данашњи ареал врсте обухвата планинска подручја на западу, југозападу и у централним деловима Србије, као и планинско подручје између Дунава и Црног Тимока у североисточној и источној Србији. Мрки медвед се вратио и на Стару планину.

Вук (Фото Завод за заштиту природе Србије)

После мрког медведа вук је најкрупнији припадник реда звери у Србији. Ареал врсте у нашој земљи је релативно широк. На просторима јужно од Саве и Дунава вук једино изостаје на простору Мачве и долине Велике Мораве. На територији АП Војводине популација се одржава на простору Делиблатске пешчаре и Вршачких планина. Стални конфликти са човеком, готово историјског трајања, довели су и до повремених локалних ишчезнућа популација вука, али је он до данашњих дана, ипак, сачувао стабилан популациони статус и у Србији, а и у ширем региону Балкана, наводи се у саопштењу ЗЗПС.

Хранилиште за медведе (Фото Завод за заштиту природе Србије)

У циљу ефикасне заштите медведа као строго заштићене врсте и спречавања наношења штета домаћинствима која се налазе на подручју где медвед има станишта, Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме”, као управљач заштићених подручја Парк природе „Голија” покренули су 2017. године пројекат  мониторинга медведа на Голији, пројектне активности су 2019. проширили на Парку Природе „Златибор”.

- Током трајања пројекта констатовано је да је популација медведа у благом порасту, као и да је и број пријава штета ове године смањен. Реална је претпоставка да је део разлога у томе што је ове године урод шумских и других плодова био знатно већи у односу на претходну, и да је услед активирања хранилишта и интензивног одржавања већ постојећих дошло до смањења одштетних захтева, као и самог обима причињених штета, стоји у саопштењу.

Током треће године реализације пројекта сакупљени су додатни подаци о присуству и кретању мрких медведа на подручју Парка природе „Голија”.

Трагови вука у НП „Копаоник” (Фото Завод за заштиту природе Србије)

Претходно је процењено бројно стање на 15 до 20 стално или повремено присутних јединки оба пола и различитог узраста. Најновији подаци говоре да се број јединки повећао на 30 и више. Потврђено је и раније регистровано присуство женки са једним, два и три младунца, док је део мужјака привремено присутан, што је у складу са њиховим уобичајеним понашањем. Врста обитава у, за њу карактеристичним типовима станишта, које чине комплекси чисто четинарских шума и мешовитих, лишћарско-четинарских и лишћарских шума.

Ове године је, према резултатима пројекта, приметно смањење броја и обима штета на имовини локалног становништва, док је структура причињених штета мање-више иста као и претходне године. Један од разлога је, свакако, постављање нових и обнављање постојећих места за прихрану медведа.

Установљено је и да је подручје Парка природе „Златибор” постало стално место боравка мрког медведа. Ранији подаци су указивали да је подручје Златибора претежно транзитно, ка јужним и југоисточним подручјима. На основу постојећих података закључено је да и даље постоји стална комуникација и кретање јединки са простора Таре, преко Шаргана и Мокре Горе према Голији, Увцу и Златару.

Трагови медведа на Златибору (Фото Завод за заштиту природе Србије)

У току 2019. године покренут је и пројекат са ЈП „Национални парк Копаоник” у циљу сакупљања података о присуству вука и мрког медведа на подручју Парка, као основа за наставак и унапређење даљих истраживања. Неке раније претпоставке о присуству барем три или четири чопора који привремено или стално имају активности на заштићеном подручју биће у наредном периоду предмет провере. Констатовано је да је учесталост појаве и виђања мрког медведа у порасту. Због потребе надзора и планског управљања популацијом вука предлаже се формирање хранилишта (мрциништа). У том смислу, за сада су предложене три локације. Две од њих су, како се наводи у извештају Завода, биле и до сада периодично активне („Рендара” и „Ливађе”), док је градња треће планирана на новој локацији („Иброва раван”). Очекивања су да ће ова мрциништа бити погодна и за привлачење птица - лешинара, попут белоглавог супа.

Наставак теренских истраживања, реализације циљева и комплетирања података у оквиру садашњег пројекта планирани су и за зимску и пролећну сезону календарске 2020. године.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos
Ovo je dosta stara vest,ali ipak mi je drago sto broj medveda i vukova i ostlaih divljih zivotinja raste. #ČuvajmoPrirodu #Srbija4Ever
Siniša Stojčić
Pa manjak je ljudi
Beogradjanin Schwabenländle
U Srbiji postoji oko 500 medveda, u Hrvatskoj oko 900, u Rumuniji oko 6500 medveda, Rusija 100.000.
Nebojsa
Malo
Milos miokovic
....Hvala Bogu ako je tako.....
Mila
Vrlo razuman postupak vlasti - da sacuva divlje zivotinje u njihovim prirodnim stanistima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.