Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због злоупотребе права на боловање следује отказ

(Фото Д. Јевремовић)

Поред силних прописа и законских решења, и даље није познато да је ико од радника дошао да се жали адвокату јер је добио отказ због лажног боловања. Синдикални представници такође уверавају да немају ниједан доказ из судске праксе у којем је послодавац после контролног прегледа доказао да су радник или лекар злоупотребили боловање. Ипак, уколико радник у Србији злоупотреби право на боловање, послодавац има право да му уручи отказ, али је тај пропис код нас доста штуро регулисан. Адвокати подсећају да је тешко доказати да је неко на лажном боловању, јер радник има валидно лекарско оправдање, а закон није регулисао проверу стања на терену.

Оно што радник мора да уради јесте да послодавцу донесе потврду у року од три дана од настанка ситуације у којој се нашао. Ако би се догодило да послодавац уручи запосленом отказ због лажног боловања, велика је вероватноћа да му радник неће признати да је био на таквом боловању, већ ће покушати да правду потражи на суду. У Савезу самосталних синдиката Србије истичу да немају ниједан доказ из судске праксе да су радник или доктор злоупотребили боловање.

– Ако и говоримо о лажном боловању, онда одмах знамо да су у спрези радници фолиранти и корумпирани лекари. Напасти већину запослених у Србији и оптужити их да често прибегавају лажним боловањима је бахат и безобразан став појединих послодаваца, чиме се ствара гледиште како су радници у Србији склони преварама. О томе колико људи користи лажна боловања нема егзактних података. Ни Привредна комора Србије, која је поднела иницијативу за увођење санкција, није изнела те податке – истиче Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, додајући да се заборавља да људи у Србији често раде дуже од законом прописаног радног времена, да су оптерећени прерасподелом посла, лошим условима рада…

– Ова област је сасвим довољно регулисана у Закону о раду. Уколико послодавац посумња да је радник на лажном боловању, он може о свом трошку тог радника да упути у лекарску институцију у коју он жели, да би му се оценило здравствено стање. Када добије потврду лекара да радник не болује од болести због које је на боловању, послодавац може да му уручи отказ – подсећа Вуковић.

Да би у овој области било мање злоупотреба, он предлаже послодавцима да упућују своје раднике на годишње систематске прегледе и тако редовно прате здравствено стање запослених.

– То би свакако смањило злоупотребе, али ретко који послодавац шаље своје запослене на редовне прегледе. Тиме би се ипак стекао бољи увид у њихово здравствено стање – закључује Вуковић.

Привредна комора Србија предлаже допуну закона тако да послодавац може да затражи извештај здравствене установе на основу коjeг би се утврдила основаност боловања, уколико је у току једног месеца проценат запослених који су одсутни већи од десет одсто.

У Унији послодаваца објашњавају да су баш због учесталих злоупотреба права на боловање још 2014. учествовали у крупнијим измена постојећег закона, где је све већ регулисано кад је реч о злоупотреби права на привремену спреченост за рад.

– Својим општим актом послодавац и сада може да уреди на који начин ће контролисати да ли је боловање оправдано или не. Постоји и могућност да, ако не верује налазима лекара опште праксе, може директно да тражи од начелника здравствене установе да се поново извештачи лекарски налаз. Због свих тих опција које су дате послодавцима нема потребе за изменом закона, већ је довољно само његово доследно спровођење – сматра Светлана Будимчевић из Уније послодаваца.

Боловање је у садашњем закону већ дефинисано чланом 179, у којем је јасно прецизирано како се користи боловање и како послодавац може да проверава да ли је запослени заиста на боловању.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rada Radosavljević
Poštovani, Zanima me da li ukoliko, usled zdravstvenih tegoba jedan dan ne dodjem na posao da li moram da izvadim doznaku za taj dan ili je dovoljno da javim šefu da taj dan ne mogu doći na posao zbog zdravstvenih problema.?
niko
da ali kada neko uzme bolovanje i ode na more svi se prave blesavi a on krši zakon. ovaj koji mu je dao potvrdu kaže poslodavcu da nema načina da proveri da li je taj i dalje bolestan dok ne dodje na kontrolu? ima svega nažalost ali dobri radnici su retkost, nažalost odlaze u inostranstvo.
Бане
Ако бих отишао на боловање, то би ме коштало 35% месечне плате односно око 39.000 динара за тај месец. Тај луксуз не могу да платим. Зато долазим на посао и радим чак и када сам болестан. Изузетак је био прелом руке након пада испред зграде у којој радим приликом доласка на посао што се по закону третира као повреда на раду и за то време прима пуна али не и накнада за превоз што је разумљиво. Сад ми је жао што нисам поднео тужбу против одговорног лица због снега и леда на тротоару.
Drusko
Нису ту у питању људи који солидно зарађују, већ они који раде за минималац, а таквих је већина у Србији. Њима је свеједно да ли ће да раде или не, јер послодавац запосленом на боловању не сме да исплати мање од минималца. Па, кад треба за жетву, и слично, ето гомила боловања.
Marko Markovic
Zdravstveno stanje je tajna, i poslodavac nema pravo znati detalje (sistematskih pregleda), ali takvih kršenja ima. Može znati samo da li je sposoban za određeno radno mjesto (Medicina rada). Bilo kakvo drugo zadiranje u podatke je grubo kršenje prava bolesnika i nedopustivo u demokratskim državama. Za odavanje dijagnoze liječniku bi trebala biti oduzeta dozvola za rad i isti udaljen iz Komore. U Kopru (SLO) je poslodavac zbog nezakonitog praćenja radnika na sudu dobio 2 god. uvjetnog zatvora.
Bogdan
Lažna bolovanja su problem još od kumunizma,gde se sa razlogom zna da su radnici bili blejači.Nažalost mnogi se još nisu trgnuli od tog vremena.Elem još jedan veliki problem kod lažnog bolovanja su loš standard i male plate.Naime susrećem se prečesto sa radnicima koji uzimaju bolovanje da bi radili sezonske poslove,koji su bolje plaćeni.A da ne pričamo o mobingu koji je dojadio radnicima,pa bi mnogi malo odmorili od posla.Koliko su krivi radnici toliko su više krivi i poslodavci za ovaj problem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.