Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Две деценије од одласка Јељцина

Пре­ми­јер Вла­ди­мир Пу­тин и пред­сед­ник Бо­рис Јељ­цин (Фо­то EPA-EFE/ITAR-TASS)

На сутрашњи дан, 31. децембра 1999. Русија је ушла у потпуно нову фазу своје историје. Наступило је доба такозваног путинизма, у којем је највећа држава на свету повратила место на глобалном плану, а период постхладноратовске доминације Запада почео да се приближава крају. И док су се Руси по својим домовима припремали за дочек новог миленијума, електронски медији укључили су се у новогодишње обраћање председника Бориса Јељцина.

Али речи шефа државе биле су све сем уобичајених за овакву прилику: „Драги пријатељи, данас вам шаљем свој последњи новогодишњи поздрав”, почео је Јељцин свој упечатљив говор. „Ово је и последњи пут да вам се обраћам као председник Русије. Одлучио сам да се, на последњи дан одлазећег века, повучем са садашње функције… Размишљао сам о свему дуго и одлука је болна. Молим вас за опроштење што нисам испунио ваше снове, остварио ваша очекивања. Русија у нови миленијум мора да уђе с новим политичарима, новим лицима, новим људима, интелигентним, јаким и енергичним. Ми који смо на власти били дуги низ година морамо да одступимо. Мој животни посао је окончан”, закључио је Јељцин.

Руковођење државом прешло је у руке тадашњег председника владе Владимира Путина.

Тешко је у историји наћи лидера који је био спреман на себе да преузме два тако тешка бремена: поделу (практично – распад) сопствене отаџбине, и корениту трансформацију из дотадашње социјалистичке државно регулисане привреде у привреду слободног тржишта. Али, СССР је управо изгубио хладни рат и дубље потонуће у беду претило је да земљу гурне у потпуни хаос, у оружане сукобе и дефинитивно самоуништење.

Кључни моменат током владавине Бориса Јељцина свакако је био распад совјетске заједнице. Прва земља социјализма исцрпла је своје тадашње могућности, како на економском, тако и на политичком и војном плану. Губитак вере да је могуће нешто поправити био је потпун. Остале државе чланице СССР-а, вођене неким својим визијама, веровале су да би преузимањем одговорности за сопствену судбину барем могле да ублаже заједничку пропаст.

Све поменуто створило је ситуацију у којој је разлаз био једино могуће решење. Али разлаз који не би никога довео у подређену ситуацију и, евентуално, отворио простор за будуће међусобне сукобе. Подсетимо, Совјетски Савез је сачињавало 15 република, у којима је на дан распада, 26. децембра 1991, живело 293.047.571 становник. А, осим руског, као званичне користили су још 14 језика. И управо ту се показала сва Јељцинова вештина као политичара. Наиме, како наводе историчари, СССР се распао, практично, без иједног испаљеног метка. Мирно и уз једнако уважавање свих република.

Период Јељциновог руковођења Русијом био је тежак и компликован. Трансформација евроазијског џина била је по свему драматична. У свега неколико година створена је класа малог броја супербогатих, док је животни стандард 42 милиона Руса пао испод границе преживљавања. Само током 1998. руска рубља изгубила је 70 одсто вредности. Према подацима ММФ-а у периоду од 1990. до 1998. доходак по глави становника пао је читавих 50 процената.

И када је било најтеже Јељцин је показао шта може прави политичар: није западним компанијама препустио ни милиметар руских природних ресурса. Није дозволио светским корпорацијама да се ушанче у тамошњем окружењу и полако за мале паре цеде природна богатства велике земље. Такође, сав војни нуклеарни и ракетни потенцијал, распоређен углавном у Украјини, вратио је у Русију.

У замену за повлачење наоружања Москва је пристала да Крим препусти Украјини. Ипак, црноморско полуострво добило је статус републике, имало је свог председника, устав, сопствени буџет, порески систем, спољну трговину, културну и образовну политику као и право на свој језик. Само је Севастопољ остао руски, као база Црноморске флоте. Нажалост, сва поменута права житеља Крима власт у Кијеву је током година анулирала.

СССР се, фактички, распао још 8. децембра 1991. одлуком Јељцина, Станислава Шушкевича (Белорусија) и Леонида Кучме (Украјина), који су у Беловешкој шуми (Белорусија) потписали споразум о престанку постојања заједничке државе као међународноправног субјекта. Интересантно је да се на потоњем референдуму о независности Украјине већина житеља ове републике изјаснила за останак у заједници с Русијом, док у Белорусији слично изјашњавање никада није спроведено.

Борис Јељцин је преминуо 23. априла 2007.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Завиша Драгојловић
Нек нам је Жив и Здрав наш Владимир Путин и да дуго година буде Председник Русије и да буде Русија прва и увек прва. Желим нашим Владимиру Путину Срећну Нову Годину и да ова Година 2020 Русија да буде у Пољопривреди и Индустрији још Јача и да народ Русије и радници изјадначи зараду са ЕУ или са Немачком.Био сам у Москви и околини.Ту у околини од аеродрома сам виде много тешку сиротињу.Кад је Русија модернизована војно молиобих Путина да и Цивилно Становништво уреди и модернизује.Има могућности.
Леон Давидович
Била би срећа да се таква личност никада није појавила у политици.
Jimmy
Dan kada su oligarsi poceli da placaju porez.
Milos Moskovljevic
Jedna od njegovih "zasluga" bila je i ono sto nam se desilo 1999-te godine. Bilo ne povratilo se. Da ne govorimo o ljudima kojim je bio okruzen poput Cernomerdina i Kozirjeva.
Milos Moskovljevic
@Zahvalnost "Bili su u teskoj situaciji, zemlja im se raspadala..." Po Vama, oni koji vode zemlju nisu odgovorni za njeno raspadanje cak i ako su mu aktivno doprineli. Moja poenta koju niste shvatili je da su drugi ljudi bili na vlasti u Rusiji ne bi se desilo ono sto nam se desilo. Niti je bili u interesu same Rusije da se napravi americka baza na Kosovu. Tako mi ne mozete imputirati neku "nezahvalnost" Rusiji.
Захвалност
Па не може ни Русија вечито да нас помаже, и сами су били у тешкој ситуацији, земља им се распадала. Зато нас је запад и зграбио под своје, бомбардовао и расчеречио нам земљу. Без помоћи Русије не бисмо преживели ни Први ни Други светски рат, а Црна Гора би помрла од глади још у 17-18. веку да им није Русија увек слала помоћ. А како смо ми узвратили? А тек Црногорци??
Bob Rock
Bravo za tekst.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.