Како jе служба венчала Славицу и терористу
У тајним службама широм света раде жене чији је професионални задатак да заведу страног шпијуна, а потом од њега извуку поверљиве и важне информације. Упућени кажу да су службе безбедности у Русији овај метод рада довеле до перфекције и да армија лепих Рускиња врбује стране шпијуне.
Осамдесетих година прошлог века, један српски обавештајац је добио премештај у Русију. Иако му се тада насмешио брк, он је након неколико месеци проведених у Москви, незадовољан, контактирао централу у Београду:
„Нешто није у реду. Није ми пришла ниједна Рускиња!”, пожалио се.
Ово је само једна од многобројних шпијунских анегдота које су за „Политику” открили дугогодишњи српски обавештајци.
Неиспричана прича је и да је српска служба оженила познатог усташког терористу Мира Барешића. У Шведској се Барешић повезао с људима из Хрватског народног отпора и другим хрватским екстремним националистима. Он је у тој земљи планирао да започне и нову организацију под називом Црна Легија како би покренуо побуну против Југославије. Барешић је убио Владимира Роловића, југославенског амбасадора у Шведској 1971. Његови следбеници пратили су његова упутства и касније. Издавао је наредбе чак и из затвора. У том тренутку укључила се служба.
Државна безбедност пронашла је извесну Славицу, слободну жену из околине Вараждина која се бавила шивењем. Након преговора, она је пристала да ради за службу. Задатак јој је био да се уда за Барешића. Уз помоћ службе, Славица је почела да се дописује са Барешићем у затвору. Током преписке њих двоје су се заљубили једно у друго. Након три месеца су се и венчали. Према речима нашег саговорника, терориста никада није сазнао за ову намештаљку. Славица је, осим што је била добра супруга, годинама прецизно извештавала службу шта њен муж планира и какве задатке издаје следбеницима. Велику улогу у свему овоме одиграо је и један католички свештеник коме се усташа исповедао. Он је дао благослов Барешићу и Славици. Битан детаљ је и да тај човек, у ствари, није био прави свештеник већ српски агент.
Служба државне безбедности фалсификовала је и емигрантске новина. Тиме су се највише бавили у периоду од осамдесетих до деведесетих година прошлог века. Наш саговорник, који је био фалсификатор и главни уредник лажних новина, каже да су најчешће преламали лажни усташки „Хрватски тједник”, „Нову Хрватску”, „Хрватску Борбу” и четничке „Велику Србију” и „Нашу реч”. У то време то су биле цењене новине међу емиграцијом и опозиционарима у Београду и Загребу. У западним земљама се та штампа продавала на железничким станицама. Агенти у мантилима би неприметно заменили оригиналне новине – лажњацима. На тај начин, пуштали би интриге, лажне вести и изазивали тоталну конфузију и збуњеност у емиграцији. Непосредно пре убиства Стјепана Ђурековића, службе су фалсификовале „Нову Хрватску” у којој су објавиле и лажни интервју са њим. Ђурековић је био хрватски политички дисидент и бизнисмен кога је 1983. ликвидирала југословенска тајна полиција у Западној Немачкој. Раније је био директор државне бензинске компаније ИНА. У лажном интервјуу Ђурековић је „изјавио” да ће разбити све вође хрватских емиграната, што је изазвало хаос у емиграцији.
Ова објава лажног интервјуа многим службама света и данас служи као пример одличне обавештајне операције.
Занимљив је и случај гаса „смрдљивца” на сајму књига у Франкфурту. Наиме, на једном од највећих сајмова књига на свету, усташка емиграција имала је велики штанд на којем су биле изложене њихове публикације. Српска служба је одлучила да засмрди овај штанд. У београдском Институту за безбедност направљене су ампуле у којима се налазио „смрдљивац” – смеса направљена од џигерице и мачије мокраће. Наш обавештајац одлучио је пре одласка у Франкфурт да испроба „смрдљивца” испред улаза у своју зграду. Бацио је ампулицу на бетонско степениште и згазио је. Али, није ни претпостављао какав ће бити ефекат тог теста. Станари су убрзо помислили да је реч о бојном отрову, а војска се подигла на ноге. Затворен је цео блок. Станари из зграде су евакуисани док смрад није неутралисан. Комбинација џигерице и мачје мокраће показала се као пун погодак, а служба је сутрадан успешно активирала „смрдљивца” и на сајму књига.
Подели ову вест









Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.