субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 04.01.2020. у 16:13 Д. Мучибабић – А. Вуковић
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Купац Сава центра мора да спреми 75 милиона евра

Град следеће недеље оглашава продају конгресног центра по цени од најмање 25 милиона евра и тражи додатних 50 које нови власник треба да уложи у обнову
(Фото Д. Јевремовић)

Ако је Мирослав Мишковић од Деда Мраза пожелео Сава центар у 2020. години, жеља би могла да му буде услишена. Јер, град ће следеће недеље огласити продају конгресног комплекса, за њега ће тражити не мање од 25 милиона евра. Нови власник ће, у наредних пет година, морати у обнову да уложи додатних 50 милиона евра и мораће да приложи банкарску гаранцију која ће се активирати ако тај услов не испуни, сазнаје „Политика”. Будући газда неће смети да мења намену јер је здање архитекте Стојана Максимовића у поступку уписа у каталог културних добара.

Мишковићев „Делта холдинг”, који од 2016. покушава да се домогне Сава центра, и под овим условима заинтересован је за куповину објекта и даће своју понуду, потврдили су јуче за наш лист у „Делти”. Град овог пута као да је сашио одело по мери за компанију која је већ обнародовала да је према њеним проценама за реконструкцију центра потребно најмање 55 милиона евра. Осим тога, „Делтин” хотел „Краун плаза” физички је повезан са Сава центром што је сасвим довољан мамац за њу и незанемарљива предност у односу на евентуално друге такмаце.

Претходни покушаји Београда да нађе партнера, потом концесионара, пропали су, а у свима њима „Делта” није одустајала од конгресног центра

Све то је ушло у рачуницу Мишковићеве компаније која већ годинама покушава да се ухвати у коло са градом, док би он из њега да изађе. Јер, град је са здањем у Улици Милентија Поповића у дебелом минусу – милионе евра дао је из буџета на име субвенција у последњих седам година, а од пореза на имовину који Сава центар сада као градско предузеће не плаћа, каса Београда приходовала би око милион евра.

(Фото Д. Јевремовић)

– Са Сава центром смо само на губитку. А он је неопходан Београду и зато нови купац неће моћи да му мења намену. Он је од кључне важности за развој конгресног туризма будући да такви туристи дневно троше двоструко више новца од обичних. Нови власник имаће обавезу да по повлашћеним ценама уступа тај простор граду за одређене манифестације попут Феста – наглашава Горан Весић, заменик градоначелника.

Али, иако би се град радо ратосиљао овог трошаџије, и премда „Делта”, да би га се домогла, све време игра како Београд свира, већ четири године Мишковићу није пошло за руком да се у катастру упише као власник Сава центра. Први пут ова компанија је извисила још 2016. године, када је расписан јавни позив за оснивање заједничког привредног друштва у коме би нови партнер добио 49 одсто власништва. Тада је, први и једини пут, у трци за овом конгресном двораном, „Делта” имала и конкурента. У првој фази поступка, док су се давале необавезујуће понуде, као њен ривал учествовао је и конзорцијум Аеродрома „Никола Тесла”, „Београдског сајма” и „Енергопројекта”. У другој и обавезујућој фази, ни поред четири продужена рока за пријављивање, ниједна од ових фирми није се пријавила, а разлог је наводно била измењена конкурсна документација.

(Фото Д. Јевремовић)

Конзорцијум, али ни било који други „Делтин” супарник заинтересован за Сава центар, више се у трци за конгресном двораном никада није појавио. Само „Делта” је у ниском старту дочекала крај 2017. године и нови јавни позив у којем се од потенцијалног ортака очекивало да комплетно реновира конгресну и општу инфраструктуру Сава центра „са посебним акцентом на могућност изградње нових конгресних и других садржаја, као и унапређење енергетске ефикасности објекта”. Град је тада тражио да партнер понуди најмање 12,5 милиона евра, а „Делта” се одмах вратила у игру, спремна да да и двоструко више пара. Без конкурената ова компанија лагано улази у другу фазу у којој даје још широкогрудији предлог – да за време ортаклука преузме евентуалне губитке „Сава центра”, а да евентуалну добит подели са градом.

„Понуда која се не одбија” ипак није претерано фасцинирала градску комисију за спровођење поступка тражења партнера. Одбачена је као непотпуна јер се ова фирма није недвосмислено изјаснила о томе колико ће запослених преузети у новоосновано заједничко предузеће. Ништа успешнији нису били ни директни преговори у које је град са „Делтом” ушао средином 2018. године, а убрзо је стигла вест да ће судбину наше највеће конгресне дворане решити концесионар. Он је, по најавама, требало да буде изабран до краја 2019. године, али Градска управа опет је направила финту и поново променила правила игре.

(Фото Д. Јевремовић)

И „Београђанка” иде на продају

Град ће до краја јануара да огласи на продају и Палату „Београд”, каже Горан Весић.

– И са тим објектом смо на губитку не само за одржавање. Од пореза на имовину годишње бисмо могли да приходујемо око милион евра – истиче Весић.

„Београђанка” је подигнута 1974. године за време градоначелника Бранка Пешића, а по пројекту архитекте имењака Бранка Пешића и под претходном је заштитом, што значи да нови купац не би смео да је руши.

Коментари21
ea126
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zivojin
Zajedno smo pravili on I Sami prodaju.
Nebojša
Cena od 75 miliona evra je kao poklon od Deda Mraza. Taj kompleks vredi daleko više, a posebno lokacija na kojoj se nalazi. Ta takozvana prodaja liči na muljanje.
mila simic
Drzava nije nikada dobar privrednik. Blizina politike i kapitala su uvek rizicni.
Aleks P
Grade se neboderi i Beograd na vodi, mostovi se grade i premeštaju. Ne vidim da smo na gubitku, štaviše, dobro nam ide. Kako onda Sava Centar i Beograđanka (inače simboli grada) prave gubitak?
Penzioner u najavi
Jos onomad je drug Tito naparavio taj objekat zbog KEBSA parama iz tada prebogatog PIO Fonda. Dakle sve te pare od prodaje pripadaju penzinerima, a to sto je Beograd taj objekat nacionalizovao-citaj oteo je samo povod da PIO stavi sudsku zabranu za prodaju sve dok im grad ne isplati zaostale rente, sa svim kamatama naravno. Da Vesicu date farmu kokosaka koje nose zlatna jaja i tu bi napravio gubitke. Pa "Sava centar" i "Beogradjanka" su najbolji dokaz, a pare ce otici na novog gubitasa-gondolu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља