Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трг ослободиоцу Панчева

Друштво српско-руског пријатељства „Словенска унија” покренуло је иницијативу да име и дело генерала Василиј Филиповича Маргелова буде овековечено у граду који је својим херојством задужио
Маргелов, народски генерал, цењен и омиљен међу саборцима (Фото: ВДВ Киров)

Панчево – Уколико трг с кружним током на почетку улице Ослобођења у Панчеву, у непосредној близини споменику Црвеноармејцима, понесе име генерала Василија Маргелова, биће то други трг у свету и први с тим именом изван Руске Федерације.

Да идеја Друштва српско-руског пријатељства „Словенска унија” прерасте у формални предлог, било је потребно пет година.  Током минуле две године пређен је пут од преписке с Централним архивом Министарства одбране Русије, до приспећа обимне документације – фотокопија рукописа генераловог дневника и архивских списа о ослобађању Панчева.

Генерал Василиј Филипович Маргелов био је командант 49. Гардијске дивизије, чија су три пука 6. октoбра 1944. раме уз раме с југословенским партизанима, ослобађали наш град од нацистичког терора – каже за „Политику” Роберт Ресановић, председник друштва „Словенска унија”.

Маргелов се истакао од првих дана рата, и то на најтежим деловима фронта – од одбране Лењинграда 1941. до ослобођења Румуније, Југославије и завршних битака Другог светског рата. Под његовом командом, 49. Гардијска дивизија је преко Украјине и Румуније ушла у јужни Банат и у дводневним борбама га ослободила. Тада је овде живот положило 103 црвеноармејца. Део дивизије потом је прешао Дунав и учествовао у бици за Београд, а део је продужио за Будимпешту, Беч и Берлин.

– Прошао је пут од командира пука до генерала армије и Хероја Совјетског Савеза, цењеног по операцијама с минималним губицима цивила, технике и војника. Управо таква је била и операција ослoбађања Панчева – истиче Ресановић.

Руси су знали да кажу: „С нама је Бог и генерал Маргелов”, величали су га као „Суворова 20. вака”, а пре свега, као народског генерала „ђађа Васу”, ујка Васу, омиљенијег и од  Толбухина, Бирјузова, Жданова...

После рата, Маргелов је основао ВДВ – Ваздушно десантне снаге, елитни род совјетске војске, својевремено јединствен, а и данас угледан свету, чији припадници су учествoвали у заузимању аеродрома Слатина на Косoву и Метохији крајем НАТО агресије на СР Југославију 1999. Данас, Академија ВДВ и трг у граду Рјазану, удаљеном 196 километара од Москве, на ком се налази, носе његово име.

Мост словенског братства

„Словенска унија” негује и промовише руску историју, културу уметност и православље које нас повезује, истиче Роберт Ресановић, председник овог Удружења.

Поносни су на изузетно посећену Недељу руског филма коју приређују сваког јануара, под покровитељством Руског дома у Београду. Ту је и фестивал Дани словенске културе, са свечаним концертом, низ изложби, промоција књига, сарадња с хуманитарном организацијом „Свети кнез Лазар” из Москве, као подухвати попут оног када су православне реликвије, мошти 18 светитеља и честица хитона Исуса Христа, биле изложене у Банатској епархији. Сада очекују позитиван одговор од градске Комисије за именовање улица и тргова у Панчеву, на чијем столу се од септембра налази предлог да генерал Василиј Филипович Мергелов добије свој трг у Панчеву.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Петровић
Генерал Василиј Филипович Маргелов и Совјетска армија имаjy највеће заслуге за ослобоћење Панчева од фашиста. Очевидац ослобођења Панчева проф историје Богумил Матијаца члан београдске и канадске опере писао је о улози Совјетске армије у ослобођењу од фашизма а објавио је рад Курска битка (највећа битка у историји) Предлогом да се обележи Маргелов Трг ослобођена била би исправљена историска неправда.
Labud
Da nije bilo Rusa i njihovih žrtava još danas bi Pančevci i ostali glancali čizme nacistima.
Djordje Djordjevic
Nigdje vise Tita i partizana...smjesno
Srdjan Mrkaja
Bolest

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.