Њени лекови ће гљивицама помрсити рачуне

Академска и радна биографија Александре Бараћ, однедавно маме једне девојчице, пуна je импозантних домета за младу научницу, из мале државе као што је наша. Она има 34 године и већ је завредела место међу најуспешнијим светским професорима у области дијагностике и лечења гљивичних инфекција као члан Европске академије медицинских миколога.

Још као студент медицине, на клиничким вежбама, она је у ствари „инфицирана” жељом да се бави научним радом и посвети истраживањима гљивичних инфекција. Био је ту пацијент с малигнитетом у веома лошем стању кога су лекари малтене отписали због изненадне инвазивне инфекције. Детаљним анализама, сећа се Александра, утврђено је да је реч о гљивичном обољењу, које је излечено захваљујући адекватној антигљивичној терапији.

Тада је одлучила да се посвети истраживању гљивичних инфекција. За мање од деценије, у угледним међународним и националним часописима, објавила је укупно око 150 научних радова. За „Политику” открива до сада необјављену идеју која је окупира у тренутном и будућем научноистраживачком раду. Наравно, појашњава тако да је и лаици разумеју, а окосница су „носачи” лека.

– Антигљивични лекови су поприлично хепато и нефротоксични, што значи да имају лош ефекат на јетру и бубреге. Примена антигљивичне терапије зато се не прописује тако олако, већ искључиво кад за то заиста постоји индикација. Кад то знамо, нема разлога да користимо системску антигљивичну терапију, која делује на цео организам. Желим да направимо специфичне носаче који ће антигљивичне лекове тражити, по принципу „антитело – антиген”. Идеја је да се међусобно траже тај носач, лек и антитело и да иду тачно тамо где је антиген, односно гљива у организму и да ту локално делују – предочава Александра на чему тренутно ради.

Не би било први пут да се клиничка пракса измени захваљујући њеном научном раду. Она се претежно бави дијагностиком и лечењем инвазивних респираторних и алергијских гљивичних болести, а као резултат њених истраживања у клиничку праксу већ су уведени нови протоколи за детекцију гљива у синусима. Запослена је у Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије и научни је сарадник на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

У конкуренцији од 3.000 лекара специјализованих за дијагностику и лечење гљивичних инфекција из целог света, признање које се додељује сваке пете године за најбољег младог научника у области клиничке микологије уручено је Александри Бараћ, прошле године у Амстердаму. Пре тога је у Бечу добила награду за најуспешнијег младог лекара у области инфективних болести и клиничке микробиологије, такође, у светским оквирима.

Почасни је професор и члан међународног одбора за докторске дисертације на Универзитету у Сасарију у Италији. Била је предавач по позиву на више од 30 међународних и националних конгреса, између осталог, у Лондону, Стокхолму, Барселони, Салцбургу, Риму, Солуну... Кад се погледају њени домети, намеће се утисак да је лако бити успешан научник у овдашњим и светским круговима, али није тако.

– Хиљаду је ту успона и падова, с пуно одбијања, и у самом најбазичнијем одређивању неких експеримената па до објављивања радова у часописима. Морамо имати јасну визију и безусловну упорност. И кад се зацртани циљ достигне, увек се постоји нови, нема краја – уверава научница чија су достигнућа недавно у Влади Србије награђена и стипендијом „За жене у науци”.