Са Теслом у хидроцентрали на Нијагариним водопадима

Када је Ђорђе Генчић, чувени индустријалац, политичар и министар, наумио да зида дом на углу улица Проте Матеје и Крунске двадесетих година прошлог века, сигурно није ни помислио да ће девет деценија касније то бити једна од најзначајнијих кућа у Србији. У њој је данас најпосећенији музеј у земљи – Музеј Николе Тесле кроз који је сад већ минуле године прошло рекордних 150.000 посетилаца.

Поставку на око 250 квадратних метара видели су не само наши, већ из туристи из целог света. Због тога и не чуди што су пред овим храмом посвећеном Тесли редови свакодневица и што овде једни поред других на улазак у музеј чекају и по сат-два Кинези, Јапанци, Грци, Американци, Французи, Немци...

У прелепом простору чувају се успомене на једног од највећих светских научника. Ту се баштине и његове ствари затечене у соби 3327 хотела „Њујоркер” када је 7. јануара 1943. године напустио овај и отишао на неки други свет.

У Теслиној личној архиви, како каже Ивона Јевтић (на слици), директорка музеја, налази се 160.000 докумената, а предмети из његове заоставштине разврстани су по збиркама. Део музејске поставке посвећен је његовом животу и раду, а део развоју науке о електрицитету и магнетизму.

– Садашња поставка урађена је средином 2016. године. Аутор је бивши директор др Бранимир Јовановић, а у међувремену изложба је обогаћена новим технологијама и драгоценим сазнањима – објашњава Јевтићева и напомиње да је музеј основан 5. децембра 1952. године, тако да се ове године обележава 68 година постојања. Први директор био је професор др Вељко Кораћ, а у формирању прве поставке учествовао је тим професора са Електротехничког факултета.

– Радне моделе по Теслиним замислима урадио је инжењер и професор Јован Сурутка, а изложбене експонате Институт САНУ за испитивање електричних појава „Никола Тесла”. На институту је израђено 11 од укупно 15 модела. Остала четири модела израђена су на Електротехничком факултету и у Војнотехничком институту Југословенске народне армије. Експонати за прву поставку рађени су између 1952. и 1955. године, када је музеј 20. октобра  званично отворен. Био је то први технички музеј у Југославији – прича Јефтић. И сада музеј има одличну сарадњу са Електронским факултетом у Нишу.

Прича о великом научнику почиње приказивањем филма који је титлован на 11 светских језика. Посетиоци ту могу и да „пипну” струју, учествују у раду великог трансформатора, посматрају модел његовог теледиригованог брода... уз помоћ виртуелне реалности „прошетају” са Теслом кроз хидроцентралу на Нијагариним водопадима, асистирају му у Колорадо Спрингсу или Лонг Ајленду, бораве у његовој соби у „Њујоркеру” или са њим закораче у свемир.

У једној од соба су ствари из Теслине личне заоставштине – цилиндар, рукавице, ципеле, различити мерни инструменти, лабораторијски алати, прибор за писање...

По његовој одећи да се закључити да је био изузетно углађен и да је водио рачуна о свом изгледу. Зна се да је кошуље набављао код „Мејсиса”, тада чувеног елитног ланца робних кућа. У музеју су сачуване неке од њих, а често су биле кариране или на ситне пруге различитих боја. Тесла је носио и рукавице које су на прелазу између два века биле незаобилазан детаљ.  

У његовој личној заоставштини налазе се и наочаре, мастионица, суви жигови (печати)...

И чувена путна торба од крокодилске коже о којој се много не зна. Нађена је међу његовим стварима, али Тесла није често путовао. Живео је углавном у Њујорку, одлазио у своју лабораторију на Лонг Ајленду, неколико месеци боравио је у Колорадо Спрингсу, неколико пута био у Чикагу, а само једном 1892. године дошао је у Европу.

Посебно место у музеју заузимају Теслино одело и штап о који се ослањао пред крај живота.

У музеју се, између осталих експоната, чува и Теслина посмртна маска, одливак његове руке, али и урна у којој се налази пепео.

Соба 3327 у хотелу „Њујоркер”

Тесла је читав свој живот у Америци од 1884. до 1943. године проживео у њујоршким хотелима на Менхетну. Становао је у хотелима „Елизабет”, „Метрополитен”, „Сент Риџенси”, „Менхетн”, „Валдорф Асторија”, „Говернор Клинтон”...

Последњих десет година Тесла је живео на 33. спрату хотела „Њујоркер” у Њујорку на углу 34. улице и 8. авеније у апартману који су чиниле собе 3327 и 3328. Оне су представљале његов дом и у њих је као стални гост имао привилегије да унесе и неке своје ствари. Његов лични намештај чинили су месингани кревет, метални ормар, фрижидер, два метална секретера и сеф. Заједно са његовом целокупном заоставштином коју је наследио Сава Косановић, син његове сестре Марице, сви ови предмети стигли су у Београд 1951. и од тада се чувају у Музеју Николе Тесле.

Честитке за празнике

Честитка коју је А. Ц. Ален, менаџер хотела „Говернор Клинтон” у Њујорку, послао Тесли за Божић

У музеју се чува близу 500 честитки које су од 1890. па све до децембра 1942. године упућиване овом чувеном истраживачу. Слали су му их пријатељи, рођаци, сарадници, пословни партнери, хотелијери код којих је становао, познати уметници, новинари, научници, професори, богати трговци, али и познаници са улице – млади голубар, шваља, бравар... Честитке су му стизале из Америке и Европе, чак је једна допутовала и из Јапана.

Међу онима који су му слали дописнице били су познати, али обични људи. То осветљава природу његове личности и показује да је био близак са обичним светом и да није био хладан у односима са другима.

Нове адресе музеја

Породична кућа Ђорђа Генчића у коме се сада налази музеј подигнута је према пројекту архитекте Драгише Брашована 1929. Зграда музеја проглашена је за споменик културе 1987. године.

До када ће музеј бити овде није извесно. Постоји неколико локација за које се сматра да су могуће адресе. Једна је зграда некадашње Железничке станице, а друга стара централа на Дорћолу.