За спас Панчићеве оморике удружени на обе стране Дрине

Тара. – За чувену Панчићеву оморику, даму међу четинарима, кажу да је понос најшумовитије наше планине Таре и околног Подриња. Открио ју је још 1875. Јосиф Панчић, по коме је названа, али савремено доба не иде у прилог тој реткој врсти. Угрожена је јер климатске промене чине своје, па ту светску реткост ваља сачувати. Стога је започет пројекат за очување станишта Панчићеве оморике, прекогранични Србије и БиХ уз европску помоћ, и трајаће читаву ову годину у шест општина на обе стране Дрине.

Озбиљан подухват за заштиту овог четинара, истичу биолози, захтева брзу активност на терену, па и у теже приступачним дубинама шума. Потребно је прецизно урадити мапе распрострањености и разноврсности оморике, обавити анализе наследног материјала, утврдити прилике на сваком њеном станишту у западној Србији и источној Босни, ако затреба и уз снимање из авиона.

Тим пословима бавиће се учесници пројекта „SAVE – Очување јединствене биолошке разноликости у сливу Дрине”. То је прекогранични подухват у оквиру ИПА програма, који се финансира из претприступних фондова ЕУ, уз подршку ресорних министарстава две укључене државе.

Партнерски га спроводе ЈП „Национални парк Тара” и ЈП „Шуме Републике Српске” с циљем, како истичу, да заједничким акцијама допринесу очувању и промоцији биодиверзитета најугроженијих ендемских врста у региону. Пројекат омогућава да се сагледа ситуација на укупно 20 станишта Панчићеве оморике у подручју шест општина на две стране Дрине (Бајина Башта, Сребреница, Милићи, Рогатица, Вишеград и Фоча). Укључени су заводи за заштиту природе, институти, факултети, еколошке организације...

У „Националном парку Тара”, пишући о овом пројекту, наводе да је алармантна ситуација с Панчићевом омориком, четинара који се налази само у средњем току реке Дрине. Последњих година природна распрострањеност и број јединки стално опадају, а научници из региона у својим радовима упозоравају да оморика, буде ли занемарена, може нестати у наредних пола века. Отуда важност подухвата и одговорност обе државе за очување ове ретке врсте.

– На обе стране Дрине направићемо један попис, кроз студије које се раде у оквиру пројекта биће приказано каква су то станишта, популације, генетска разноврсност. То ће нам помоћи да утврдимо која би стабла Панчићеве оморике у будућности могла да обезбеде опстанак врсте – изјавила је вођа пројекта Маријана Јосиповић, биолог из „Националног парка Тара”.

У подухват је, наравно, укључена и др Јелена Алексић, виши научни сарадник на београдском Институту за молекуларну генетику и генетички инжењеринг. Она се више од 15 година бави проучавањем Панчићеве оморике, главни је проценитељ стања тог четинара Међународне организације за очување природе (IUCN), дакле водећи стручњак за оморику у свету. Генетички аспект јој је у овом пројекту примаран, с тим што то неће бити једноставан посао, јер је оморика и с те стране посебна.

– Према свим научним теоријским очекивањима, оморика би свуда где је има на овим просторима требало да буде генетички једнообразна. Да је тако, довољно за опстанак било би очувати једну њену популацију, групу од рецимо стотинак стабала. Међутим, сва ова истраживања о њој које сам радила у протеклих деценију и по показују да се она ван теорије понаша, неочекивано, па је свака популација (од тридесетак колико их данас има) другачија. Зато морамо све да их заштитимо, како бисмо сачували укупну разноврсност коју сада има. То нам заправо говори да она поседује велики потенцијал да опстане у будућности. Само јој морамо помоћи због ових климатских промена које јој не погодују – рекла је за наш лист Јелена Алексић, уз напомену да је овај пројекат први корак те да у овој години отпочиње још једна дугорочна активност на очувању Панчићеве оморике.