Злато није обавеза

Од нашег извештача

Будимпешта – Наши ватерполисти су од данас у Будимпешти, где ће играти на Европском првенству (14-26. јануар). На претходна четири шампионата Србија је била победни, па је ово прилика да покуша да стигне рекорд по броју узастопних тријумфа на Старом континенту, који још од пре рата држе Мађари (Будимпешта 1926, Болоња 1927, Париз 1931, Магдебург 1934. и Лондон 1938).

Душан Мандић је баш у Будимпешти, у јулу 2014, освојио прво од три европска злата, у финалу у којем је играо са великим боловима у увету. Тог лета три злата.

У јуну ове године имаће 26 година, у репрезентацији стаж од 2012. Један од свакако најбољих играча на свету. Прошле године је, жаргонски речено, убо најсјајнију животну медаљу, добио је кћерку Ленку.

– Памтим Будимпешту из 2014, али од ње се не живи. Ни од било које друге медаље. Стижу нови изазови. Сада опет Будимпешта, па Токио – каже Мандић.

Сјајни шутер, ватерполиста Про Река сумира утиске после припрема у Новом Саду:

– Црна Гора је била прави спаринг-партнер. Сада почињу утакмице. За разлику од ранијих такмичења овога пута имамо нешто лакшу групу. Искористићемо за уигравање, за ону прву најбитнију утакмицу – четвртфиналну.

Мандич је спреман за јуриш на још једну титулу. Пету узастопну титулу Србије на европским првенствима:

– Изједначили бисмо рекорд Мађара по броју титула заредом. Било би лепо, потрудићемо се. Ипак, све је ово у функцији Токија – Олимпијске игре су Олимпијске игре.

О фаворитима прича без размишљања:

– Мађарска, Италија, Шпанија, Хрватска… И, наравно, ми.

Милан Алексић је велика узданица Дејана Савића. Искусан, спреман, у годинама играчким када готово све зна. Бек, задужен за игру на два метра. Уз то и шутер. Није га џабе Барселонета узела за испуњење великих циљева у овој години.

– Из клупског у репрезентативни живот. Припреме су биле добре, не дуге, али опет како треба. Посебно ми је драго што сам после дужег времена био у Новом Саду.

На питање о фамозном рекорду каже:

– То није никакво оптерећење, пета узастопна титула није императив. Имамо своје циљеве у Будимпешти. Први је пласман у полуфинале. А после шта буде, па ако треба и прича о рекордима.

Јасно је да Будимпешта није циљ сезоне.

– Токио… Имамо под наводницима доста времена. Ово је припрема или провера како год хоћете. А најважније је да видимо колико сада вредимо.

На четири првенства Европе Бранислав Митровић је освојио исто толико златних медаља. На прва два, у Ајндховену и Будимпешти, ускакао је у полуфинала и био човек прекрета против Италије 2012. и Црне Горе две године касније. Сјајан у тандему са Гојком Пијетловићем.

Задовољан је припремама:

– Није било много времена, али смо одиграли доста утакмица, довољно да се вратимо у нашу причу, – каже Митровић.

Иза Србије су дуели са САД (2), Хрватском и Шпанијом.

– Имали смо озбиљне ривале, видели колико вредимо што је за нас најважније. Верујем да смо спремни.

Многи сматрају да је Токио и сада пречи од Будимпеште. Па, да ли Митровић тако мисли?

– Не можемо да гледамо тако далеко. Није нам сигурно у глави олимпијски изазов. Сада нам је циљ да постигнемо што бољи резултат на Европском првенству. Хоћемо да наставимо континуитет медаља.

Група није тешка и то је предност:

– Добро је што прву утакмицу играмо са Русима. После тога можемо мирно да темпирамо форму за четвртфинале. Тада почиње они право. Мислим да су од осталих екипа Хрвати и Мађари испред свих, циљ им је олимпијска виза. Затим следе Италијани, Шпанци, Грци, Црногорци. Као и увек то су кандидати за висок пласман. Уз нас наравно.