петак, 25.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пекинг: уједињење Кине и Тајвана је неминовност

На изборима на острву победила је досадашња председница, која се противи моделу „једна земља, два система”, а у кампањи је као упозорење користила пример Хонгконга
Цаи Инг Вен поздравља симпатизере након саопштавања изборних резултата (Фото: EPA-EFE/How Hwee Young)

Уједињење Кине и Тајвана је историјска неминовност, а свако ко буде тежио независности острва, носиће жиг срамоте 10.000 година, поручио је шеф кинеске дипломатије у досад најоштријој реакцији Пекинга на резултате минулих председничких избора на острву. На њима је у суботу победила досадашња председница Цаи Инг Вен, која је против уједињења и у кампањи је користила пример Хонгконга као упозорење шта би могло да чека Тајван. Протести у бившој британској колонији поткопали су подршку моделу „једна земља, два система”, коју би Пекинг да примени и на Тајван, али су бирачи поручили да не би тим путем.

За Цаи Инг Вен Тајван је независна земља (званично Република Кина) и истиче да НР Кина никада није управљала острвом. Она одбија ближе везе с Пекингом за разлику од главног противкандидата Хан Кво Јуа, који се у кампањи залагао за приближавање, иако је Пекинг практично прекинуо односе с Тајпејом када је Цаи Инг Вен прошли пут победила 2016.

Пораз кандидата прокинеске странке Куоминтанг и победа актуелне председнице тумаче се као пораз кинеске стратегије да Тајван придобије војним застрашивањем, економским подстицајима, културним разменама и сличим мерама. Пекинг је покушао да умањи значај победе Цаи Инг Вен и њене Демократске напредне странке, која је задржала већину у парламенту, оптужујући их за прљаве тактике као што су лажне вести, репресија и застрашивање бирача. „Глобал тајмс”, провладин таблоид на енглеском, део кривице сваљује на унутрашње сукобе у Куоминтангу и пише да је, упркос неизвесности, с друге стране Тајванског мореуза „неизбежна реалност да кинеска матица све више јача, док острво Тајван постаје све слабије”.

Државни медији су за мешање у изборе оптужили „спољне мрачне силе”, попут тајванског савезника САД, да су манипулисале изборима у време појачаних сино-америчких тензија и употребиле Хонгконг да обману тајвански народ.

„Гардијан” наводи да су кинеске друштвене мреже биле преплављене коментарима корисника који су тражили уједињење силом. Експерти, међутим, кажу да је Пекингу веома стало до стабилности и да ће вероватно хладне главе поступати према овом питању.

Могуће је да ће се стратегија кажњавања Тајпеја сада наставити још жешће. У првом мандату Цаи Инг Вен, Пекинг је прекинуо дијалог, забранио Кинезима путовања на Тајван и убедио неке од малобројних преосталих савезника (свега 16) да повуку признање независности. У септембру су признање повукла Соломонска Острва. Тајпеј је тада оптужио Пекинг да се одвлачењем савезника политичким и економским притиском меша у изборну кампању, а кинески медији су одговорили да сада, када је Кина толико економски и политички јака, „ниједна нормална земља неће бити на супротној страни од ње”.

У првој реакцији на изборе, Пекинг је рекао да се основне чињенице неће променити, а то је да у свету постоји једна Кина и Тајван као њен део. Прекорио је земље које су честитале председници победу да крше принцип јединствене Кине.

Коментатор државног „Чајна дејлија” написао је да је, бирајући конфронтацију с Пекингом, председница не само повећала тензије преко мореуза него и омогућила Вашингтону да безобзирно користи острво као пион у својим играма.

Председница је у првом говору рекла да је привржена одржању мирољубивих односа, али да је одговорност на обе стране и да Кина мора да престане да им прети силом.

Тајван је већи део 20. века био јапанска колонија, а после пораза Јапана у Другом светском рату, стављен је под административну контролу Републике Кине. Када је њено руководство Куоминтанг 1949. у грађанском рату изгубило од КП Кине, на Тајвану је успоставило привремену престоницу у Тајпеју и неколико деценија владало острвом као једнопартијском државом. Почев од осамдесетих, прелази се на вишепартијску демократију.

Обнова снажне Кине после „века понижења” један је од кључних принципа КП Кине, а повратак Тајвана је суштински део. Међутим, новија анкета је показала да свега 10 одсто становника Тајвана подржава уједињење, а оних који су за пуну независност има 27 одсто, више него било кад у последњој деценији, преноси Си-Ен-Ен.

Аналитичари кажу да примери Хонгконга и Тајвана показују да је демократска друштва тешко контролисати ауторитарним начином размишљања и да Пекинг мора да промени стратегију ако жели да привуче Тајван.

Коментари16
3afa9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Заиста је време да се комунистичка диктатура заврши и да демократска влада, засад ограничена на једно острво, поново преузме одговорност за целу Кину.
srb
RE_BS..Postovani,ocito da ste drustveno obrazovani,zato bih vas zamolio da meni i verujem mnog manje obrazovanim obrazlozite vase videnje diktatura,komunisticke-demonkratske-partitokratske-stranacke- itd.itd. da vidimo razliku i sta je za obican narod dobro? Mozete i NSS obraditi? Hvala......
Војин
@ bibi Најгори продукт Западне пропаганде је "право на сопствено мишљење" које даје могућност свакој незналици али и злонмернику да оправда своје тенденциозне инсинуације. Сваки човек има право на своје мишљење - по условом да је оно аргументовано - па је тако чињеница да је расна сегрегација у САД укинута тек 1967.г. Ни до данас није до краја спроведена јер када је у питању афроамериканац, полиција прво пуца а онда виче - СТОЈ!
Nemanja
Imperiji koja traje vise hiljada godina, 50 ili 100 godina ne predstavlja problem. Pre ili kasnije Tajvan ce biti deo Kine, bez nasilja. Zemlje s kulturom i drzavom od neķoliko stotina godina to ne mogu da percipiraju.
Zdravko Hodžić
Тајван је Јапан!
ni hao
5000 godina stara imperija i ostrvce koje su napustili jedni, jer vise se nije isplatilo, i sad dosli "novi" koji ( ko zna od kojih para ) bi da upravljaju veoma bogatom regijom ( plovni putevi, luka , pretovar ). Ko tu ima para da to ne propadne ? Veseli glasaci u jevtinim odelima ? Ako im matica China ne pomogne ubrzo ce osetiti realnost egzistencije u modernom svetu. Ali, ako ih pusti i samo gleda sta ce od njih biti... tesko da ce nositi zlatne Rolexe i skuplje cipelice.
zarije bulatović
nisi bio dobar djak simke, nisi slušao u školi. u kini vlada socijalizam koji je prelazni oblik izmedju kapitalizma i komunizma, sa elemetima i jednog i drugog. britance, japance i amerikance je kina izbacila iz sebe, a mongole usisala i preobratila, a inače život teče i okreće se, kako reče naš antički rodjak panta rei.
Simke
ta 5000 godina stara imperija (mnogo je kume) i nije bila tako uspesna dok pre 30-ak godina nije postala kapitalisticka kopirajuci Ameriku. Ponizena je mnogo puta mnogo puta od Mongola, Britanaca, Japanaca i Amerikanaca.
Dusan T
Tajvan je jedna od karika u lancu od Juzne Koreje pa na jug, koji sluzi za pomorsku kontrolu Kine. Kad ode Tajvan, ode i lanac i eto kineskih nosaca oko LA. To ako nekome nije jasno cemu sluzi podbadanje i divljanje u HK.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.