Главни град планира продају Апотеке „Београд”

После продаје Центра „Сава” и „Београђанке”, град планира да прода Апотеку „Београд”, најавио је јуче Горан Весић, заменик градоначелника.

– Продаћемо у будућности апотекарске установе јер би главни град, као и сви модерни градови, требало да се бави оним што пружа грађанима, а то је комунални систем и нема потребе да се бави пословима који нису комунална делатност – рекао је Весић.

С мрежом од 124 апотеке на територији 17 београдских општина, Апотека „Београд” је јединствена здравствена установа такве врсте на Балкану и југоисточној Европи уопште. На њиховом сајту се наводи да запошљавају 1.035 радника, 480 дипломираних фармацеута, 331 фармацеутског техничара и 224 радника других профила неопходних за несметан радни процес у великом систему, као и да имају 69 специјалиста из разних области, два магистра и једног доктора фармацеутских наука.

Шта продаја оваквог конгломерата значи за запослене, али и за купце који су навикли да лекове купују баш у њиховом објектима, још није сасвим јасно. Јасминка Бјелетић, директорка Апотека „Београд”, каже за „Политику” да не зна ништа о продаји ове установе, као и да је град Београд њихов оснивач који има право да одлучује о судбини апотека.

С друге стране, Драгутин Рајевац, из Савеза приватних апотекара Србије, сматра да ће таква одлука донети доста промена у раду државних апотека и да ће многи, после неког времена вероватно добити отказ.

– Нико неће да држи у поподневној смени у једном објекту, када нема много посла, шесторо људи, казаће да им се не исплати. Вероватно ће нови власник неке објекте због добрих локација да претвори, на пример, у кафиће. Онај ко размишља да купи државне апотеке сигурно зна да је та установа предимензионирана и ако жели да настави целокупну делатност, мораће озбиљно да се позабави реорганизацијом. Можда се договори да две године не буде отпуштања, али касније ће сигурно до тога доћи – сматра Рајевац.

Наш саговорник истиче да ипак државне апотеке држе баланс, али да огроман број нема стручни кадар, да не постоји адекватна контрола јер њих никад не кажњавају за пропусте за разлику од приватних фармацеутских радњи.

– Ко год је дошао у Србији до неког новца, има жељу да отвори апотеку јер мисли да она доноси велику добит. Када се упусти у то и види да то није баш тако, онда одустаје. Али ономе ко буде желео да купи државне апотеке биће најважније локације и добри локали у којима се оне налазе. А држава вероватно жели да се растерети губиташа – додаје Рајевац.

Доктор Драшко Карађиновић, из Удружења „Доктори против корупције”, сматра да је превазиђен модел рада по којем функционишу државне апотеке, али да подржава намеру државе да се ствари у овом сектору рашчишћавају. Међутим, по његовом мишљењу, нема сумње да ће бити проблем на који ће начин бити изведена приватизација.

– Апотекари су здравствени радници, а не трговачки путници. Логично је да свака апотекарска јединица буде дата у закуп људима који већ ту раде, то јест да се њима најпре понуди да се некако удруже и остану ту где јесу. Друга могућност је да све објекте купи нека веледрогерија, што није у реду јер ће тако створити монопол – наглашава др Карађиновић.

Весићева најава није једина која се чула о промени власништва српских апотека. У неким градовима апотеке које су пословале с великим губицима издате су у закуп на временски период до 15 година. До концесије је дошло у Новом Саду, Зрењанину, Шапцу, Сремској Митровици… У неким објектима је задржана делатност, али има случајева да су на месту апотека отваране банке, туристичке организације… До тога је морало да дође, како је својевремено објашњавано, због великих дугова државних апотека у Србији, који надмашује 12 милијарди динара. Велики број фармацеута и техничара је морао да оде, уз отпремнину.

У Министарству здравља за „Политику” кажу да подржавају начин решавања проблема апотека с нагомиланим дуговима тако да се оне издају у закуп приватним апотекама јер несумњиво имају огромне проблеме у раду.

– Њима су руководиле локалне самоуправе, створили су се велики дугови. Нама је важно да апотеке задрже функционалност и да буду у служби грађана – додају у Министарству здравља.

Подсећања ради, прва државна апотека у Србији отворена је у Крагујевцу 1836. године, по налогу Државног совјета, а основао ју је магистар фармације Павле Илић. Апотека је два пута пресељавана у Београд: први пут 1839, где је била само осам месеци, а други пут 1841. године.