„Турски ток” није ни потекао кроз Србију, а Европа већ има замерке

Још се земља на делу управо завршеног гасовода „Турски ток” преко Србије није ни слегла, а из Секретаријата енергетске заједнице, чији је наша земља члан, стижу замерке. Ни прве, а вероватно ни последње, будући да је овај пројекат од самог старта код овог европског тела наилазио на многа оспоравања, а да притом њихово мишљење и није обавезујуће за нас.

Секретаријат овог пута, како је објављено на њиховом сајту, има замерки „на нацрт одлуке српског регулаторнорног тела о сертификацији ’Гастранса’ који је саградио ’Турски ток 2’. Секретаријат наводи да ’Гастранс’ није законито изузет од одредби о раздвајању из директиве о гасу те да због тога овај пројекат не подстиче конкуренцију, као што је потребно, већ јој штети”.

Сходно томе, „’Гастранс’ не испуњава услове за раздвајање ван трећег енергетског пакета који је креирала Агенција за енергетику. Због тога АЕРС треба да донесе коначну одлуку о сертификацији, уважавајући у потпуности мишљење секретаријата”.

Како „Политика” сазнаје, АЕРС је ту одлуку већ донео, али Секретаријат ЕЗ се љути што она није складу с европским, већ са српским законодавством.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да ЕЗ може само да приговара Србији, али да од тога нема много вајде.

– Србија је пре почетка градње овог гасовода донела закон којим је јасно ставила до знања да ово није међународни, већ магистрални гасовод, те је самим тим законски регулисала изузеће „Турског тока” од европских обавеза. Због тога примедбе ЕЗ нашу земљу уопште не треба да погађају. ЕЗ се једноставно не свиђа што овај део југоисточне Европе даје приритет руском гасу – каже Вулетић.

Секретаријат, као продужена рука Европске уније, додаје, одлично зна да алтернатива руском гасу не постоји. Бар што се тиче количина.

– Прича се о иранском, кипарском, азербејџанском гасу, али то су минималне количине које не могу дугорочно да обезбеде сигурно снабдевање гасаом. Ко би градио 403 километара гасовода преко Србије да зна да гаса за пет година неће бити довољно? – пита он.
Земље преко којих „Турски ток” пролази граде и улажу новац, јер могу наредних деценија да рачунају на сигурно снабдевање овим енергентом којег само Русија у овом часу има довољно, објашњава наш саговорник.

– Најважније је да Бугарска у обећаном року заврши свој део руте, како би кроз овај магистрални гасовод преко Србије потекао у другој половини године, односно пред почетак нове грејне сезоне – истиче Вулетић.

Љубинко Савић, из Привредне коморе Србије, каже да добијање сертификата није ништа необично, да је то део процедуре, те да, пошто гасовод добије употребну дозволу, треба да добије и сертификат. Сертификат се добија пре стицања лиценци за обављање делатности, а компанија захтев подноси АЕРС-у.

Очигледно је да сагласност која је дата „Гастрансу” не одговара секретаријату. Истих замерки било је и кад је реч о електросектору, али је српска страна издејствовала да ради по домаћим прописима, упркос неслагању ЕЗ – каже.

Савић сматра да је много већи трн у оку ЕЗ што није дошло до раздвајања делатности производње и снабдевања гасом, те очекује да ће то морати једног дана да дође на дневни ред, али да то ни на који начин неће угрозити транзит гаса кроз „Турски ток”.

Србија је направила изузетак и кад је реч о обавези власничког раздвајања делатности, што је у складу са законом Србије.

Срећко Ђукић, стручњак за међународне гасне прилике, каже да ЕЗ тражи да „Гастранс” ради по европским правилима. Сада кад је гасовод завршен треба да добије употребну дозволу од ЕЗ да не ради противно европским правилима.

– ЕЗ има исте критеријуме за све своје чланице. Да је другачије, свака земља би могла да поштује само своје прописе и кад је реч о власничкој структури и у вези са доминантним транспортом гаса једног произвођача. Стога би било разумно да АЕРС поступи сагласно мишљењу ЕЗ и изда сертификат који одговара поменутим правилима – каже Ђукић.

Осим тога, из самог врха руске државе све време градње „Турског тока” стизале су јасне поруке да се гасовод мора градити у складу с европским законодавством, подсећа Ђукић.

Било како било, чињеница је да је Србија, поред сталног закупа, предвидела да остави одређени проценат гаса компанијама које ће транспортовати гас, као и одређене количине за аукцијску продају за слободно тржиште.