Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је „Политика” први пут прошетала Панчевом

Град на Тамишу је новинарницу „Политике” добило 20-их година прошлог века, када је удовица Душана Анђелковића, погинулог у Великом рату, добила од државе локал и „добровољачку земљу"
Први колпортер „Политике” испред локала у којем је некада била трафика (Фото О. Јанковић)

Панчево – Те 1904, Србија je добила либерални Закон о штампи, којим постаје званично слободна, забрана је била предвиђена „само за увреду владара и повреду јавног морала”, те се иста размахала тако да је у Србији излазило око 2.500 листова, а Београђани читали 13 наслова. Уз „Српске новине”, „Дневни лист”, „Трговински гласник”, Вечерње новости”, „Мали журнал”, Београдске новине”... и партијске – „Самоуправа”, „Видело”, „Правда”, „Исток”, „За Отаџбину” и „Српска застава”, у понедељак, 12 јануара по старом календару (25. јануар), око 14 часова, колпортери су први пут изговорили и „Политикино” име у тиражу од 2.450 примерака, на четири стране, по цени од пет пара. Исто се догодило и у Панчеву, али пола века касније. Наравно, „Политикина” издања су преко Дунава стизала и много раније, али се први пут на панчевачкој улици појавила, када је осмогодишњи Душан С. Анђелковић решио да „ствар”, то јест „Политику” узме у своје руке.

„Ја бих то назвао дечјим несташлуком. Наиме, док је деда као и обично правио паузу за ручак, а то је и неко доба дана када нема много муштерија, чувао сам његову радњу, заправо „Политикину” трафику у Панчеву. Не знам како, досетио сам се да узмем свежањ новина и изнесем их први пут из локала. Наређао сам их преко руке и нудио их пролазницима. Ја сам и сад мали, а тада сам био скроз мали и људима је то очигледно било јако симпатично, па сам убрзо распродао све новине”, прича др Душан Анђелковић. Каријера првог, а несуђеног колпортера „Политике” у вароши, одмах је претрпела критику, јер се деди није допала ова иницијатива, па је предузимљиви Душан уз новац „зарадио” и грдњу. Искусни „Политикин” продавац био је мишљења да је „тако нудити робу срамота и да се то тако није радило никада у новинарници која постоји безмало четири деценије”.

Панчево је ту прву „Политикину” трафику добило „Како то бива код нас увек – са несрећама”, напомиње наш саговорник, чији је рођени деда, по ком је добио име, као добровољац погинуо у Првом светском рату. Као и друге удовице и бака Јованка је по свршетку рата од државе добила локал и „добровољачку земљу”. Отворила је трафику која се селила два пута, да би се скрасила у непосредној близини Магистрата, данашњег Народног музеја, у кући чувеног проте Васе Живковића. Тих 20-их година прошлог века, она се и удаје за Радивоја Мариновића, који је радећи пола века као „Политикин” продавац, зарадио и пензију.

– Новинарница Мариновић радила је до 1966. године у строгом центру. Био је то узан а дубок локал. С леве стране од улаза протезао се дугачак пулт на ком су биле наслагане новине. Наравно, прва је била „Политика”. Следио је „Политикин Забавник” чију прву насловну страну с Мики Маусом и данас памтим, као и НИН који је био данашњег „Политикиног” формата, из два дела – први с политичким и економским темама и други „Избор”, који сам читао још у основној школи. Био је ту и наш „Панчевац” и друга војвођанска штампа, па и загребачки „Весник у сриједу”. Асортиман робе је доцније појачан лозовима и таксеним маркама, које је продавала прва комшиница Олга, удовица угледног панчевачког трговца Петра Ристића. Памтим и да је локал био подељен завесом, на део за одмор, у ком је била окачена канта са славином да се оперу руке, канабе, сточић и столица да се газда одмори, јер је од јутра па све до мрака радио.

– Сва штампа стизала је на једно дистрибутивно место у граду, преко пута Корзоа, у главној улици. Деда је ту узимао новине и односио их у своју радњу. Ту би их уредно наслагао једне на другу. Не сећам се колико, али било је много примерака „Политике” са исписаним именима претплатника, али и оних намењених слободној продаји. Деду памтим као човека ког нисмо виђали, јер је у трафици остајао до увече, с паузом за ручак, који смо му брат и ја доносили у посудама од куће – пребира по сећањима др Анђелковић који је „од кад зна за себе, редован читалац „Политике”, а и где би у Панчеву најстарији дневни лист у овом делу света био читанији него у кући званичног продавца.

Зато су и у дому нашег саговорника „Политика” и сви њени наслови били редовно штиво. Неко од укућана би сваког дана ишао по свежа издања. Касније, каже Анђелковић, пристизала је и „Илустрована Политика”, па „Политика експрес”, „Филмски журнал”, „Дуга” у боји. На питање да ли се ишта променило – одговара – ништа.

– Мој отац Светислав био је графичар и штампар и одмах поред дедине трафике била је његова књижара „Напредак”, тако да сам детињство провео међу новинама и књигама. И данас читам „Политику”, НИН, „Политикин Забавник”, за који мислим да би требало да буде уџбеник у школи. Одрастао сам на њему, он ми је отворио толико света, научио ме радости читања, радозналости. Време се мењало, али је„Политика” увек била занимљива, а данас је можда и богатија... Ишчитавам је од корице до корице, но сада почињем отпозади, од „пензионерског фејсбука”. Потом, најактуелнији чланци, па правим паузу, а онда предвече завршавам читање читаве новине... Хоћу да кажем и нешто што је важно нама Панчевцима – за Панчево је увек било места у „Политици” – наглашава др Душан С. Анђелковић, лекар у пензији.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

олга миленковић
обзиром да помињете људе по имену и моју породицу, лепо би било да дате тачне податке. Наиме, познати трговац у Панчеву је био Светозар Ристић, а не Петар Ристић, док је његова ћерка била Олга Миленковић рођ. Ристић, по којој ја носим име, а не његова жена као што ви наводите... А и несхватам чему помињање "комшинице Олге" а ни познатог трговца у Панчеву Светозара Ристића у контексту продавања вашег листа...
DR
Pozdrav kolegi iz Washington DC. Neka nam Novina "Politika" nikada ne požuti kao mnogi listovi u poslednjih petnaestsk godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.