Самоуки картограф осваја интернет

У јеку актуелних протестних литија због спорног црногорског закона, интернетом је почела да кружи мапа места у Црној Гори, Србији и Републици Српској у којима се одржавају та окупљања. Многи су се питали ко је аутор те занимљиве карте. За 33.000 људи дилема није постојала: знали су да је ова прегледна и корисна мапа дело Душана Дачића, студента четврте године Правног факултета у Београду. Управо толико пратилаца има његова фејсбук страница „Картографија” на којој овај двадесеттрогодишњи Параћинац прави аутентичне карте о најразличитијим темама: од територијалне распрострањености српских слава, до географског приказа везова и орнамената на народним ношњама.

За наш лист, Дачић каже да се за картографију интересује од раног детињства. На идеју да направи истоимену страницу је дошао кад је приметио да се на „српском” „Фејсбуку” нико не бави картама и географијом, док страница које се баве историјом има „и више него довољно”.

„После три године постојања, страница је дошла до 33.000 пратилаца, што је чини највећом на Балкану о тој теми. Када сам је направио, мислио сам да се неће скупити више од пет хиљада људи јер у стварном животу дотад нисам срео пет особа с којима сам могао да разговарам о мапама и сличним темама. Захваљујући овој делатности упознао сам доста занимљивих људи и многи изузетно цене мој рад, поготово историчари. Досад сам направио више од 70 мапа и још нисам исцрпео машту и идеје”, објашњава Дачић.

О распону његове маштовитости сведочи то што је на својим мапама, између осталог, приказао и број „Старбаксових” кафетерија у европским државама, надимке становника српских градова и области, број страначких прелетача по градовима и општинама у Србији... Наш саговорник прави и историјске карте – попут оних на којима су представљени српско царство за време цара Душана Силног или путовања Светог Саве – али и мапе са шаљивим, забавним па и сатиричним карактером, као што је југословенска „Игра престола”. У духовитом тону Дачић одговара и на питање коју је карту најлакше израдио. Реч је о „мапи објеката НВО ЦПЦ”, каже он. С друге стране, највише времена је уложио за картографски приказ српских средњовековних цркава и манастира у Северној Македонији, као и за карту српског славског обичаја. Најтежи подухват му је била мапа топонима српских епских песама на коју је, додаје, најпоноснији.

„Том мапом сам хтео да дам допринос српској епици, коју волим да читам и слушам”, наводи Дачић.

Овај самоуки картограф прави мапе у „Фотошопу” и уз помоћ софтвера „ArcGIS”. Никада није имао помоћнике у раду, осим брата Предрага, који студира архитектуру, али неколико људи му често помаже око скупљања података, међу којима издваја политиколога Игора Јарамаза.

„Често се и пратиоцима обратим за помоћ, тако да су и они понекад активни учесници израде. Како сам временом савладавао програме, израде су постајале све дуже јер сам по природи перфекциониста и никада нисам сасвим задовољан резултатом, тако да често дорађујем и исправљам већ постојеће карте”, каже Дачић.