И кућни послови у радној књижици

Кућне поправке, чишћење по кућама, чување старијих, деце или кућних љубимаца – заправо сви послови кућног помоћног особља – могли би ускоро и у Србији да се уведу у легалне токове. Тиме би се упростила уплата пореза и доприноса и начин ангажовања ових радника који махом раде на црно, уз обезбеђивање права ангажованих у складу са међународним стандардима. За све то потребно је најпре да се прошири обухват Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима на друге послове, а управо Акционим планом за сузбијање сиве економије 2019/20. планирано је проширење обухвата постојећег закона.

У том документу, између осталог, пише да је циљ да се поједноставе послови кућног помоћног особља који су иначе ограниченог трајања, од неколико дана месечно, уз податак да ће се у току ове године радити и анализе које би требало да покажу колико је и у којим делатностима запослено људи на црно и где има простора да се уведе систем пријављивања сезонских радника.

– Модел пријаве сезонских радника могао би додатно да смањи неформалну запосленост у Србији, а то је нарочито могуће постићи у бројним делатностима где постоје послови сезонског или привременог карактера и где је потребно релаксирати бирократију која прати пријаву и одјаву радника. То су, пре свега, области грађевине, туризма и угоститељства, као и кућни послови – истичу у НАЛЕД-у, подсећајући да раде анализу, после чега ће предложити начине за уређење ове области радног ангажовања.

Ангажовани на пословима кућног помоћног особља сусрећу се са мноштвом проблема, а један од њих је то што не постоји јединствена евиденција о броју радника, јер они махом раде на црно и ван система. Најчешће немају права на здравствено (осим уколико нису на евиденцији НСЗ-а или осигурани преко неког члана породице). Углавном реч је о женама које цео живот раде, а на крају немају пензијско осигурање. Такви радници зарађују од 400 до 500 динара по сату, односно од 2.500 до 3.000 динара дневно. Држава нема директних прихода, већ приходује индиректно, кроз потрошњу и ПДВ, а послодавци немају базу радника за ове послове.

У НАЛЕД-у додају да су кључни проблеми због којих ови радници најчешће раде на црно минимална основица за плаћање доприноса која је висока – 23.931 динар, готово као минимална зарада, па им се не исплати да раде на непуно радно време.

– Уколико особа ради четири сата, прима 13.000 динара, 9.200 динара ће платити само за порезе и доприносе, а стопа оптерећења нето зараде је 78 одсто. Процедура за повремено ангажовање радника је компликована, јер се склапа уговор о раду или о привременим и повременим пословима. Послодавци су физичка лица која нису довољно упозната са процедурама ангажовања радника, а често је и више послодаваца за једног радника (чишћење станова) – објашњавају у НАЛЕД-у.

У 2019. пријављено 26.609 сезонских радника

У Србији засад функционише електронски систем за пријаву сезонских радника у пољопривреди кроз онлајн платформу за поједностављену регистрацију радника www.sezonskiradnici.gov.rs. Примена Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почела је пре годину дана, а, како истичу НАЛЕД-у, који је са владом и уз подршку Немачке развојне агенције још 2017. покренуо реформу система радног ангажовања сезонаца у пољопривреди, предности увођења е-система су бројни. Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.

– У току прошле године регистровано је 26.609 сезонских радника и 311 послодаваца, од којих је 107 физичких лица. Држава је приходовала 65.445.967 динара на име пореза и 183.247.066 динара за доприносе – набрајају у НАЛЕД-у.

Кућни послови невидљиви и у свету

Жене широм света свакодневно улажу чак 12 милиона сати рада у негу деце и старих, као и у кућне послове, али им се тај рад најчешће не плаћа и потпуно је невидљив. Када би се плаћао минималном сатницом у одређеној земљи, сума би износила невероватних 11 милијарди долара годишње. До те бројке дошла је организација „Оксфам”, у извештају који је ових дана представљен у Давосу. У овом документу, између осталог, пише да сати које девојке и жене улажу у бригу о домаћинству у породици ограничавају њихово школовање и учешће на тржишту рада. Оне зарађују мало или нимало и тиме губе шансу да постану финансијски независне. На светском нивоу чак 42 одсто жена је ван тржишта рада, јер су везане баш за кућне послове, док је код мушкараца то случај са само шест одсто њих. Закључак истраживача ове организације је да припаднице нежнијег пола фактички „раде превише и то често неплаћено, без признања и – невидљиво”.