Нови живот старог биоскопа

Многи биоскопи и домови културе постали су део историје друге половине 20. века. Они нестају и нико о њима не брине, али општина Гроцка је одлучила да свој пре више од три деценије затворен дом културе и биоскоп врати из заборава. Обнова здања које се налази у срцу Грочанске чаршије, како најављују општинари, почеће највероватније већ сутра. У овај пројекат општине биће уложено 70.000.000 динара из општинског буџета.

– Радови би требало да обухвате обнову биоскопске сале, велике позорнице, фоајеа, помоћних просторија, изградњу поткровља... Ово нам је јако важан објекат јер већ годинама уназад имамо проблем са одржавањем културних догађаја. Они су организовани у Ранчићевој кући, ако време дозволи, у ОШ „Илија Гарашанин” или у сали општине где једва може да стане 150 људи – каже Живадинка Аврамовић, председница општине Гроцка.

Обнова зграде и сале ради се у последњем тренутку јер је Дом културе у изузето лошем стању и захтева комплетну реконструкцију.

– Део спуштеног свода у биоскопу отпао је и сручио се на пола сале. И седишта постављена још пре неколико деценија су оштећена, а првих неколико редова испред позорнице уклоњено је кад је, у једном периоду, у овом делу Дома културе била дискотека. И позорница је претрпела штету од паљевине... У време када је биоскоп радио у сали је било око 300 места. Сада ће их, претпостављам, бити нешто мање јер тај број зависи од величине нових седишта. Циљ нам је да сачувамо и два кино-пројектора која су још из педесетих година прошлог века. Они су демонтирани и код нас у магацину су, а када обновимо фоаје сместићемо их у тај простор да посетиоци виде како је то некада изгледало – прича Аврамовићева.

Пошто зграда има раван кров, предвиђено је да се уради високо поткровље и да се тај простор користи за различите садржаје.

Биће уграђен и лифт за особе са инвалидитетом и уређена фасада.

Са задње стране зграде налази се мали дворишни простор где ће бити постављене клупе, а лети ће на том месту моћи да се организују концерти.

Према пројекту, али и предвиђањима председнице општине, сав посао би, ако време послужи, требало да буде готов у току ове године.

– Било би лепо када бисмо све могли да завршимо до „Грочанских свечаности” које организујемо крајем јула, почетком августа – напомиње Живадинка Аврамовић.

Грочани памте да је биоскопска сала била место окупљања и дружења мештана. Ту су се одржавали концерти, приказивали филмови, славиле Нове године…

– Кажу да је управа Народног универзитета Гроцке имала контакт са Пулским фестивалом па се дешавало да филмови прво буду приказани у Гроцкој, а потом у биоскопу „Козара” у центру Београда. Сала за биоскоп у једном тренутку је постала сала за све. У њој су вежбали фолклорни и драмски ансамбл, вокално-инструментални оркестри, тренирали су се џудо и карате, одржавале се игранке, скупови... Дворана је престала да ради у исто време када и Народни универзитет Гроцка, који се старао и о Библиотеци „Илија Гарашанин” и некадашњем Завичајном музеју Гроцка у Ранчићевој кући – објашњава Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

Кино-пројектори стари више од шест деценија

У старом грочанском биоскопу Зорица Атић и чланови Канцеларије за младе нашли су право мало богатство филмског материјала.

– Због предстојећих грађевинских радова, 24. јануара смо детаљно прегледали архивски и документарни материјал и све изнели и збринули како треба. Међу руинираним зидовима лежали су плакати за филмове „Бал на води”, „Моја Африка”, „Људи мачке”, „Индијана Џонс”… захвалнице, стари објективи, филмске траке и колутови. Пре него што се почело са радовима, у сарадњи са Југословенском кинотеком, Гроцку је посетио кино-оператер Љубомир Јелић, који се тим послом бави 43 године, како би демонтирао кино-пројекторе – каже Зорица Атић.

По Јелићевој процени, „Искрини” пројектори су стари око 65 година.

– Они тренутно нису у функцији јер нису радили од краја осамдесетих година, али би могли да се поправе. Потребно је да се очисте, потопе у петролеј и ако је потребно да им се замени неки део. То није проблем јер још на тржишту могу да се нађу „Искрини” делови. Пројектори су тешки. У сваком има око 150 килограма због чега смо пре изношења морали да их раставимо на делове – објашњава Јелић.