Паркинг наш насушни

Неки морају због посла, другима се једноставно може, а има и оних што нам долазе у госте, тек, десетине хиљада грађана свакодневно у Београду муку мучи са паркирањем својих возила. И упркос томе што градске власти периодично покушавају да реше овај проблем, налажење слободног паркинг места током већег дела сваког радног дана и даље се може окарактерисати као екстремна спортска дисциплина.

Све ово био је добар повод да нам прошле недеље у посету дође председник Европске паркинг асоцијације (ЕПА) Лоренс Банерман и да са замеником градоначелника Гораном Весићем најави да ће се у септембру у Београду одржати Генерална скупштина ове кровне организације европских паркинг удружења којој припада и наш „Паркинг сервис”. Била је то и прилика да Банерман обиђе гаражу „Обилићев венац”, која је прошле године добила прву награду у категорији најбоље реконструисаног објекта за паркирање.

– На Генералној скупштини Европске паркинг асоцијације окупиће се представници из 22 земље. Доћи ће људи који слично размишљају и који ће разменити идеје о томе како би требало да изгледа развој паркинга у наредном периоду – рекао је Банерман и додао да сматра да Београд даје веома важне иницијативе у овој области.

Колико ће одржавање Генералне скупштине ЕПА-е променити слику о несносним гужвама на београдским паркиралиштима остаје да се види, али како ствари сада стоје нема пуно места оптимизму. Таквој констатацији иде у прилог и чињеница да је на улицама нашег града из године у годину све више аутомобила и да њихов број одавно већ превазилази престоничку паркиралишну инфраструктуру.

Наравно да нам није нека утеха, али и друге метрополе кубуре са истим проблемима. При свему томе, када се као критеријум узму цене паркирања у већим европским градовима, може се рећи да Београд спада у најјефтиније престонице. Наравно, ови показатељи попримају другачији смисао ако се у обзир узме и животни стандард становништва.

Изгледа да је најскупљи европски град што се цене паркирања тиче Лондон, а то потврђује и специјализовани сајт за аутомобилски саобраћај и путовања „Ubeeko”. За сат паркирања у главном граду Енглеске у просеку треба издвојити 10,40 евра. За Лондоном следе Стокхолм, Атина, Осло и Милано са просечном ценом од пет до осам евра, а нешто јефтинији су Амстердам, Париз, Минхен и Рим – просечно између 4,20 и 4,70 евра по сату. Према подацима сајта „Ubeeko” најјефтиније паркирање је у градовима средње и источне Европе, Будимпешти, Прагу, Варшави...

Како најчешће уобичавамо да поредимо наше цене са хрватским, ваља рећи да у Загребу сат паркирања у зависности од зоне кошта између 30 евроценти па све до 1,6 евра у првој зони. У Љубљани за једносатно паркирање треба издвојити између 0,4 и 0,8 евра, у Сарајеву просечно један евро, у Подгорици између 0,40 и 0,60 евра...

Овде треба имати у виду да је реч о просечним ценама такозваног уличног паркирања и да је остављање аутомобила у приватним гаражама увек нешто скупље. Но, да се не би све свело на упоређивање цена паркирања, да се вратимо на суштину – пренатрпаност градских паркиралишта возилима. Како то решити и како, самим тим, спречити прекомерно тровање народа издувним гасовима? Једна од идеја која се с времена на време понавља јесте и да се на неки начин ограничи улазак моторних возила у најужи центар. Рецимо, Барселона је последња метропола која се прикључила градовима са ограниченим уласком аутомобила у центар. Додуше, приступ ужој градској зони забрањен је „само” бензинцима произведеним пре 2000. године као и дизелашима старијим од 2006. Казне за прекршиоце ове забране крећу се између 100 и 150 евра.

Зелена гаража

Подсећања ради, гаража „Обилићев венац” прва је „зелена” гаража у Европи и једна од седамнаест у свету. Поседује сопствене соларне панеле захваљујући којима се користи енергија сунца, као и шест електропуњача, а уграђени су потпуно еколошки материјали. Сви који се у њој паркирају надаље могу бесплатно да користе бицикле. Осим ове и гаража на Зеленом венцу има електропуњач, а као део пакета еколошких мера најављује се инсталација још седамнаест оваквих уређаја. 

Тарифе за центар

У мају прошле године расписан је конкурс за израду решења према коме би се наплаћивао улазак возила у ужи центар Београда. Надлежни су тада указивали на неопходност да се нешто предузме како би се спречили саобраћајни колапси. Они су тада међутим објаснили да израда такве студије не значи да ће она аутоматски и бити примењена и да ће се за све ипак питати грађани. Понеко се сећа и чувеног система „пар-непар” који је функционисао почетком осамдесетих година прошлог века и који је тада уведен због великих несташица бензина.