Опет од пензија

Устав Србије је пензије утемељио на пензијском осигурању уређеним законом којим је регулисано да се плаћањем пензијског осигуравања стичу старосне и инвалидске пензије.  Прописан је и однос у коме се плаћањем доприноса стиче одговарајући износ месечне пензије. Садашњи пензионери памте и кад је уплаћивано више доприноса, него што је исплаћивано пензија. Вишак је трошен за многе инвестиције у лечилишта и бање, као и за друге сврхе. Држава и прикупља све дажбине да би свима пружила погодности..

Сад смо у другачијој ситуацији. Релативно мањи број запослених осигуравај пензије плаћајући доприносе, а више је пензионера и пензија. Наплаћени доприноси су недовољни за исплату текућих пензија. За ту сврху Устав је и обавезао и да се  држава Србија стара о економској сигурности пензионера, па се из буџета, од јавних прихода у чијем прикупљању учествују и пензионери, део користи за субвенционисање пензија, а влада је законом обавезана да намири пензије које не исплати пензијски фонд. Али то није урађено у случају више година неисплаћиваног дела пензија. Дељене су „помоћи“ свим пензионерима, што је рушило поверење грађана у систем пензијског осигурања.

А пензионерима би требало чувати осигуране пензије. Свима остаје њихова зарада по плаћању пореза. Одвојено, солидарност захтева да и свим сиромашним стигне социјална помоћ. Али пензиони фонд сад покрива и значајан износ неких других исплата осим пензија, а тиме се слаби пензијски систем. Једва је уведено неко усклађивање износа месечних пензија једном годишње, па ће наставити опадање пензија у односу на зараде, иако су просечне пензије већ испод половине просечних зарада. А и пензионери плаћају у буџете исте порезе на имовину и на трошење пензија. Добар део пензија одлази преко свих тих пореза у буџете, па су субвенције за пензије само повраћај дела тих уплата, те је увредљиво сматрати их социјалним давањем пензионерима.

Последњих година све већи део пензија покрива наплаћени допринос за пензије. Поверење свих пореских обвезника у државу је важно, а лакше се подноси плаћање доприноса за стицање пензије, него порез за финансирање општег добра, иако очување пензијског осигурања омогућује боље услове свим грађанима. Порези на зараде су од 10 до 20 одсто, а допринос за пензије је био 26 процената од зараде. У овој години је само допринос за пензије умањен за пола процента, а порези и остали доприноси су остали исти. Буџети су прешли чак на суфиците, а пензијски фонд је у дефициту, али се опет посеже само за новцима доприноса за пензије. Пензионери су слабашни па ће све истрпети. Активни и запослени се не запиташе шта ће бити са њиховим будућим пензијама, уколико се настави овакво „заборављање” пензијско осигурање и пензионерима буде удељивана „помоћ“. У Француској се цело друштво бори за боље пензијско осигурање.

Др Милан Р. Ковачевић,
пензионер, Београд