Градска управа убеђује Панчевце да пређу на гас

Панчево – Иако је Панчево први град у Србији, који већ четврту годину планирано  финансијски помаже грађанима да у своје домове уведу гас, само трећина њих је ту погодност и искористила. Краткорочна мера помоћи из Програма буџетског фонда за заштиту животне средине, ка становништву иде као субвенција за гасни прикључак, па је 2016. и наредне године, за ту намену одвојено два милиона динара, претпрошле износ је увећан на 3.600.000, да би прошле достигао пет и по милиона динара.

Зелени енергент је интензивније почео да залази у центар града и ободна насеља пре две године, од када се и смањује број индивидуалних домаћинстава, која се греју на оне прљаве – угаљ, дрво или течна горива, а све како би се рашчистиле густе концентрације озлоглашених суспендованих честица ПМ10 и ПМ2.5, те лакше дисало у зимским месецима. Истовремено, управа града, осим утрошених 15 милиона динара, у више кампања, наговара Панчевце да промене навике, понављајући да се мера мора спроводити у континуитету како би ефекте осетили сви, али је тек 201 домаћинство послушало препоруке надлежних.

Изградња квалитетне животне средине, односно унапређење квалитета живота, као и буђење друштвено-еколошке свести, један је од основних стратешких циљева, наглашавају у Градској управи, па је Панчево, овде на снази меру предвиђену Планом квалитета ваздуха, по основу закона о заштити ваздуха, донело као друга локална самоуправа у Србији и прва која је почела да је спроводи.

 „Коришћењем гаса као основног, а чистог енергента, осим што стварамо квалитетну животну средину, доприносимо и економским уштедама домаћинства. Анализирали смо укупну заинтересованост и ефекте и корист  је вишеструка. Зато ћемо наставити с реализацијом ове мере, и из године у годину увећавати средства за ову субвенцију”, рекао је градоначелник Саша Павлов, обилазећи неколико домаћинстава у близини јужне индустријске зоне, с фабрикама које су, како је рекао, ризичне по животну средину, али је  и додао да аутоматски мерни уређаји који бележе загађење овог дела града приказују много мање вредности прекорачења у зимским атмосферским условима него што је то било претходних година.

Неки од оних који су послушали препоруке надлежних, престали да користе услуге оџачара и прерачунали су да ће им се преoријентација на плин вишеструко исплатити, кажу, да су годинама муку мучили да пронађу, пре свега најисплативији енергент, да тек сада виде колико је грејање на чврста горива скупо, захтевно и некомфорно због складиштења, а постају и свесни –  штетно је по здравље. Нови режим загревања домова донео им је знатно умањене, чак преполовљене рачуне, јер и топла вода тече из славина о истом трошку, а обавезе према гасном оператеру вратиле су се, напомињу, од субвенције.

 Инвестиција за увођење гаса подразумева мењање котла, пројекат и прикупљање потребне документације, док прикључак рефундира град у пуном износу од око 50.000 динара. До сада, ову погодност искористили су становници насеља Горњи град, Стрелиште, Војловица и Топола крај индустријске зоне, Миса, дела центра и нешто удаљенијег Старог Тамиша, премрежених уличном гасном инфраструктуром „Србијагаса”, која ће се и даље ширити, а прикључци бити субвенционисани и убудуће из градске касе.