Сумњива вода из еколошких чесми

Зрењанин – Лошим вестима о води за пиће град на Бегеју је опкољен са свих страна. Компликације око изградње и пуштања у функцију нове фабрике воде трају већ пету годину. Међутим, недаће прате и такозване еко-чесме које су постављaне након што је вода из водоводне мреже забрањена за пиће.

У ишчекивању добрих резултата о квалитету воде прилике су се мењале из дана у дан. Када је ново постројење за пречишћавање такозване сирове воде пуштено у рад и када је из славина потекла бар визуелно чиста вода, постепено је падао интерес грађана за „привремене” чесме, а када је стање враћено на претходно, односно када је нова фабрика искључена с водовода, поново су настале гужве око поменутих вештачких извора.

Све време је било притужби на квалитет воде и на овим местима, а грађани су тврдили да вода ни овде није добра. Њу је требало да контролишу месне заједнице чији је задатак био да узорке односе у зрењанински Завод за јавно здравље на проверу квалитета. Како овде кажу, узорци нису доношени редовно, а неки од њих нису били добри, па се све чешће износе сумње на ова значајна места за снабдевање грађана, и то оног најнижег слоја. Та вода је бесплатна за грађане, а они који материјално могу да поднесу избегавање ризика куповали су флаширану воду. Сиротиња је морала да ризикује.

Када је реч о такозваним „еко-чесмама”, у зрењанинском Заводу за јавно здравље указују на Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, који дефинише појам уређаја за поправку квалитета воде (уређаји који се користе за поправку физичких, физичко-хемијских, хемијских, микробиолошких, биолошких и радиолошких особина сирове воде да би се користила као вода за пиће).

– Не постоји појам „јавних еко-чесми” већ само „природних вода затворених изворишта, као што су, на пример хигијенски каптирана природна врела и извори (чесме)”. На тај начин за додатно и накнадно пречишћену-кондиционирану воду за пиће, као што је вода пореклом из „еко-чесми”, прописима нису дефинисани врста, обим и учесталост лабораторијских прегледа. Сматрамо да због непостојања прописаног надзора постоје хигијенско-епидемиолошке индикације, односно могућност да дође до загађења воде микробиолошким, физичким, хемијским и другим чиниоцима, што би могло да представља опасност по здравље људи – наглашавају у заводу.

Из ове установе упозоравају да, након одређеног времена, врло често долази до развоја бактерија у систему за пречишћавање, пошто је састав сирове воде која се пречишћава комплексан и добра подлога за њихов раст.

– Наша досадашња искуства показују да ови уређаји често не задовољавају у потпуности у погледу пречишћавања воде (могућа бактериолошка неисправност и повећан епидемиолошки ризик), те стога не препоручујемо грађанима набавку ових уређаја. Сматрамо да је проблем глобалан, (више од 100.000 људи на територији средњег Баната пије воду неодговарајућег квалитета) и да се он мора решити системски, а не изградњом такозваних „еко-чесми” или набавком појединачних уређаја за пречишћавање воде – кажу у заводу.

Све то значи да решавање воде за пиће преко „малих” постројења није трајног карактера и да треба тражити друга решења. Тако у општини Житиште од више еко-чесми по тамошњим насељима дуже од деценије уопште не ради. Овде је припремљена документација за фабрику воде. У Зрењанину је наставак рада нове фабрике воде најављен за месец дана.