У селу се венчавају, у граду живе ванбрачно

Међународну недељу брака, која се већ две деценије обележава од 7. до 14. фебруара у многим земљама света, прати од сутра иста таква манифестација и код нас. Слоган овогодишње Недеље брака у Србији је „И у добру и злу”, а брачни саветници Небојша и Гордана Савић из Удружења „Брак и породица” организују ову манифестацију у Суботици, Новом Саду, Нишу и Сремској Митровици и објашњавају да је овај слоган осмишљен због чињенице да животне кризе лако изазову брачни бродолом, па се вреди подсетити старог завета који се даје на венчању.

– Иако сви брачни парови пред матичаром обећавају да ће стајати једно уз друго „и у добру, и у злу”, пракса показује да многе животне кризе и изазови овај завет врло брзо ставе на пробу – истиче Небојша Савић. По његовим речима, последњих година све већи број супружника „одустаје” од брака још у првим годинама заједничког живота после прве озбиљне свађе.

– У нашем друштву и даље постоји култ брака и породице и ми често у терапији чујемо изјаву „породица ми је све”, али многе особе брак узимају здраво за готово и не схватају да добар брак није резултат срећних околности, већ живота који почиње одмах након бацања бидермајера. Резултати бројних социолошких истраживања сведоче да се брак више цени у руралним срединама јер се у њима више негују обичаји и традиција, док је у градским регионима у порасту број ванбрачних заједница – објашњава Небојша Савић.

Бројке Републичког завода за статистику говоре да је највише бракова прошле године склопљено у Тутину, Прешеву и Сјеници, а најмање у Бабушници, Блацу, Книћу, Гаџином Хану и Белој Паланци. Статистички посматрано, у главном граду највише венчања младенци заказују у општини Нови Београд, у региону Војводине пред матичара најчешће стају становници Новог Сада, Бечеја и Темерина, док су Нишлије те које најчешће изговарају судбоносно да на југу Србије.

– Чињеница да се сваки пети брак разведе у првих пет година сведочи да младе супружнике нико није учио да су проблеми саставни део сваког односа, као и да се они решавају разговором, а не разводом. Наше искуство у психотерапијском раду с брачним паровима говори да недостатак блискости и комуникације воде у развод, као и да губитак посла једног од супружника може снажно да уздрма темеље брачне заједнице. Сиромаштво и материјална оскудица представљају велики изазов за брак, али важи и обрнуто – презаузетост послом, односно недостатак квалитетног времена за партнера може довести до удаљавања партнера. Неизлечива и прогресивна болест једног члана породице такође емотивно исцрпљује супружнике и може да буде окидач за развод – објашњава наш саговорник.