Успон аутсајдера у Демократској странци

Бутигиџ. Бутаџаџ. Бјутаџеџ. Батаџиж. Бутаџег. Човек за кога нико није био сигуран како се тачно зове, укључујући ТВ водитеље, преко ноћи је постао славан, а презиме малтешког порекла тек је једна од ствари које га чине готово егзотичном појавом на америчкој политичкој сцени.

Иако је досад био непознат широј јавности, Пит Бутеџеџ је ове недеље тесно победио на изборима Демократске странке у Ајови. Били су то први у низу избора после којих ће се знати ко ће се у име демократа у новембру супротставити председнику Доналду Трампу.

После освајања највише гласова у Ајови, Бутеџеџов штаб је на званичном изборном материјалу написао да се изговара Бутеџеџ. То је донекле умањило збрку са презименом, али је Бутеџеџ и даље остао неко ко се значајно разликује од осталих политичара. Пре неколико дана напунио је 38 година, што га чини скоро двоструко млађим од људи који владају у Вашингтону, попут Трампа (73) и шефице доњег дома Конгреса Ненси Пелоси (79) или од страначких ривала за номинацију: Бернија Сандерса (78), Елизабет Ворен (70), Џоа Бајдена (77) или Мајкла Блумберга (77). Гесло његове кампање и јесте – потребна нам је смена генерација, преноси Си-Ен-Ен.

Прва је особа која се јавно декларише као хомосексуалац, а да се бори за номинацију једне од две главне странке. Уколико би победио у партији и на председничким изборима, Меланију Трамп би у Белој кући заменио његов муж, тридесетогодишњи наставник из Мичигена. Бутеџеџ је завршио Харвард и Оксфорд, био обавештајни официр у морнарици и служио у Авганистану у склопу антитерористичких јединица. Више или мање успешно споразумева се на више страних језика, укључујући шпански и норвешки, који је самостално научио да би могао да чита скандинавске књиге.

Подржава једнака права ЛГБТ популације, а на пољу економије важи за умереног демократу, што значи да би и са њим привредни и финансијски систем, укључујући Волстрит, углавном остао непромењен.

Одмах иза Бутеџеџа са готово незнатном разликом у гласовима (26,1 одсто наспрам 26,2 одсто) нашао се човек који би и те како мењао ствари – Берни Сандерс, крајње левичарски сенатор из Вермонта, који је обећао зауздавање Волстрита, веће порезе и бесплатно образовање и лечење. Тако су геј миленијалац и самодекларисани социјалиста далеко иза себе, на четвртом месту, и то у руралној Ајови, оставили некадашњег америчког потпредседника Бајдена (15,8 одсто). Иако важи за фаворита, некадашњи Обамин потпредседник био је слабији и од сенаторке Ворен, која је по ставовима најприближнија Сандерсу. Према оцени медија, успон аутсајдера, човека који је руководио градићем у Индијани и прогресивних кандидата који желе да продрмају систем показује да бројни бирачи демократа више не желе да их представљају умерени времешни политичари попут Бајдена или Ненси Пелоси.

И док демократе анализирају резултате и питају се куда даље, супарнички табор засад делује уједињено са Трампом на челу. У среду је републиканска већина у Сенату гласала против председникове смене, потапајући иницијативу демократа за Трампово уклањање у Конгресу. Једини конзервативни сенатор који је гласао за Трампов опозив био је некадашњи председнички кандидат Мит Ромни, објашњавајући да му побожност (Ромни је мормон) не дозвољава другачије.

Шеф владе је прекјуче прославио победу тако што је у Белу кућу позвао републиканске сенаторе, говорећи о њима све најлепше дан након што су га сачували на функцији. Са похвала је прешао на вређање кад се пребацио на демократе, називајући их „корумпиранима” и „ужасним, злим особама”. Отела му се и псовка кад је за истрагу о наводном дослуху његовог изборног штаба са Русијом на прошлим изборима рекао да је била „ср*ње”, на шта су републикански сенатори одушевљено пљескали. Ништа боље није прошао ни Џејмс Коми, некадашњи шеф Федералног истражног бироа, који је покренуо истрагу о руској афери и који је од Трампа прекјуче чуо да је „љигавац”. Неколико сати раније на молитвеном доручку Трамп је оптужио Ромнија и Ненси Пелоси да искоришћавају веру да би радили лоше ствари. Била је то реакција на изјаву председавајуће Представничког дома да као католикиња не може да мрзи Трампа, већ да се за моли за њега након што је „кренуо странпутицом”.