Известиоци Савета Европе: Зашто је потребан пренос власништва црквене имовине

ПОДГОРИЦА - Битан део Нацрта постмониторинг извештаја Савета Европе је и већ усвојени Закон о слободи вероисповести у Црној Гори у којем известиоци кажу да током мониторинга нису добили нека објашњења ни одговоре, као и да нису разумели зашто је потребан пренос власништва црквене имовине, ако он не утиче на њено коришћење.

Известиоци СЕ констатују да им је представљен тадашњи нацрт тог закона с циљем јачања црногорске аутокефалне цркви и истичу да су власти уверавале Венецијанску комисију да пренос имовине неће утицати на употребу имовине коју користи верска заједница, већ би се ове одредбе примењивале само на културно наслеђе.

Из СЕ истичу да нису добили јасно објашњење концепта „културно наслеђе” који су власти користиле да оправдају могући повраћај имовине од Српске православне цркве, током њихових разговора о том питању са представницима Венецијанске комисије.

„Колико далеко иде овај концепт, јер није сигурно да ли свака црква или сваки манастир, сами по себи, могу бити квалификовани као 'културна баштина'. До сада нисмо добили одговор. Исто тако, нисмо јасно разумели зашто је потребан пренос власништва, ако пренос у принципу не утиче на коришћење ове имовине од стране верских заједница, како су црногорске власти уверавале Венецијанску комисију”, наводи се у документу у који су подгоричке Вијести имале увид.

Известиоци СЕ истичу да су чули и занимљив став - с обзиром на то да је већина одредаба овог нацрта закона оцењена позитивним од Венецијанске комисије, ако оне које се односе на власништво и даље буду доживљаване као контроверзне, решење би било да се нацрт закона подели на два одвојена текста, како се не би одлагало поштовање одредаба које се односе на статус вероисповести.

Међутим, истиче се у извештају, то се није десило јер је црногорска влада послала јединствен текст закона, који је Скупштина као такав и усвојила крајем прошле године.

Као разлог за забринутост наведено је стање у медијима у црној Гори, упозорава се у прелиминарном посмониторинг извештају.

„Насиље и претње упућене новинарима дугогодишњи су разлог за забринутост у Црној Гори. Још једна забрињавајућа ствар је чињеница да су се те појаве развиле у контексту који би се могао квалификовати као некажњивост”, упозорава се.

Што се тиче достављања докумената из ВДТ-а Комисији за истраге напада на новинаре у случају новинарке Вијести Оливере Лакић, експерти СЕ истичу да им је речено да је ВДТ чекало девет месеци пре него што је „одговорио на поновљене захтеве Комисије, што је био преседан вредан осуде”.

„У држави у којој 'корупција превладава у многим областима и то је и даље разлог за забринутост', као што је навела Европска комисија, а где се судство доживљава као подложно политичком утицају, слобода медија је од суштинског значаја за унапређење транспарентности”, наводи се у извештају.

Стога, додаје се, ограничени напредак који се види у истрагама напада на новинаре или подршка владе Комисији за праћење напада на новинаре не неутралишу веома негативне трендове који су још увијек на актуелни када су у питању безбедност новинара, независност РТЦГ-а и АЕМ-а или претње на плану приступа информацијама.

„Ово су три кључна питања која су од немерљивог значаја уколико црногорске власти желе да подигну ниво испуњавања својих дужности и обавеза према СЕ”, упозоравају известиоци, пишу Вијести, преноси Танјуг.

У извештају се Црној Гори замера на начину избора Весне Меденице по трећи пут за судију Уставног суда, али и још пет председника основних судова

У прелиминарном документу наводи се да су известиоци последњи пут Црну Гору посетили 2017, а да су председнички избори одржани у априлу 2018. године.

Наводе и да је током и након њихове посете рад Скупштине бојкотовао део опозиције, да се десила афера „Коверат”, изашао нови, критички обојен извештај Европске комисије...

У делу који се тиче избора, у документу стоји да победа на председничким изборима Мила Ђукановића чини „једним од лидера са најдужим стажом у Европи од пада комунизма”, али и да је он уживао „институционалну предност учвршћивану током вишедеценијске власти његове партије”.

Известиоци су пажњу посветили и афери „Коверат”, која се односи на снимак на којем се види како Душко Кнежевић тадашњем градоначелнику Подгорице Славољубу Стијеповићу даје готово 100.000 евра, намењених за изборну кампању Демократске партије социјалиста.

Представници СЕ сматрају да је афера „можда допринела” томе да ДПС изгуби власт у Општини Тузи, али напомињу и да у Скупштини „није формиран анкетни одбор за испитивање овог случаја”.

„Чини се да Агенција за спречавање корупције има ограничене резултате у скоро свим пољима својих активности, осим када је у питању неспојивост функција и сукоб интереса”, поручују из СЕ.