Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
70. БЕРЛИНАЛЕ

Берлински фестивал у знаку промена

Под новим руководством смотра стартује вечерас филмом „Моја година са Селинџером”, за „Златног медведа” такмичи се 18 остварења, а берлинска публика видеће Голубовића, Мирјану Карановић, Огњена Главонића и безвремени филм Душана Макавејева
Постављање црвеног тепиха (Фото: EPA/Clemens Bilan)

Берлин – Са филмом „Моја година са Селинџером” канадског редитеља Филипа Фалардоа са Сигорни Вивер у једној од главних улога, вечерас у Берлинале паласту свечано почиње 70. Берлински фестивал.

Своју значајну годишњицу популарни Берлинале, још увек уз Кан и Венецију најважнији европски (светски) фестивал, дочекује под рефлекторима промена и самог руководства и програмских целина, најављујући тако нову еру. Дугогодишњег фестивалског челника Дитера Кослика замениле су сада две особе: Маријета Рисенбек, као извршна директорка и Карло Шатријан, као уметнички директор.

Шатријан је „увезен” у Немачку. Овај Италијан, некадашњи филмски новинар, касније и програмер фестивала у Торину, муњевити успон доживео је као уметнички директор фестивала у Локарну (Швајцарска), одакле је сада стигао у Берлин. Велики број угледних немачких филмских експерата, од којих су многи знатно јача имена од самог Шатријана, на волшебан начин нису били узети у разматрање (?) за челну фестивалску функцију, што је у првом тренутку изазвало и револт унутар немачке филмске заједнице.

Сада, уочи званичног почетка фестивала, ствари су мало слегле, али ће многе очи бити упрте у Шатријана, његов филмски избор и програмске новотарије. Доскора је он у Локарну, фестивалу који је и пре њега служио као одскочна даска за дебитанте и мање позната редитељска имена, радо бирао филмове мрачнијих тонова, са такозваном уметничком тежином. Судећи по листи од само 18 наслова у главном такмичарском програму, он је тај свој рецепт применио и у Берлину. Међу такмичарима су широј, чак и стручној јавности (већином) мало позната редитељска имена, а сам Шатријан је пред почетак изјавио да њихови филмови „одражавају унутрашњи немир ликова окружених хаотичним светом и залазе у мрачну страну људског бића”. Који ће од њих освојити „Златног медведа” и друга фестивалска одличја, одлучиваће до 1. марта званични жири чији је председник британски глумац Џереми Ајронс, а међу члановима и аргентинско-француска глумица Беренис Бежо, немачка продуценткиња Бетина Брокемпер, палестинска редитељка Анамари Јасир, амерички сценариста и редитељ Кенет Лонерган, италијански глумац Лука Мартинели и бразилски редитељ и фестивалски програмер Флебер Мендонса Фиљо.

Они ће доделити „Златног” и „Сребрне медведе”, али ове године не и традиционалну награду која је носила име Алфреда Бауера – првог директора Берлинала, који је ту функцију успешно обављао четврт века, спајајући (филмски) Исток и Запад упркос зидовима, гвозденој завеси и хладном рату. Ова награда је укинута зато што се после толико деценија открило да је Алфред Бауер био нациста, својевремено високо позиционирани функционер у Гебелсовој пропагандној машинерији. Случај сада истражују историчари и резултати ове истраге биће јавности представљени током лета. До тада, руководство Берлинала је донело одлуку да се уместо награде са Бауеровим именом, сада додели „Сребрни медвед”, такође са истом номинацијом – за дела која отварају нове перспективе у филмској уметности.

Број укупних програмских целина ове године је смањен, али је зато уведен још један такмичарски програм – назван Сусрети. Карло Шатријан га је замислио као платформу која има циљ да подстакне естетски и структурно одважне радове независних, а иновативних филмских стваралаца. Сусрети су програм отворен за нове кинематографске визије, представљају неку врсту контрапункта главном такмичарском програму и нуде 15 филмова различитих жанрова и формата о којима ће одлучивати посебан трочлани жири, на челу са јапанским продуцентом Шузом Ичијамом.

На Берлиналу, који у свом јубиларном издању нуди чак 400 нових филмова, остају традиционалне селекције Панорама, Форум, Генерација, Берлинале класик и селекција кратких филмова, а њима се придружује и такмичарска селекција документарних филмова (председник жирија је немачки продуцент Герд Кроске). Остаје и званична награда – „Златни медвед” за најбољи дебитантски филм, а победник ће бити пронађен међу 21 филмом о чијим ће вредностима као члан трочланог жирија одлучивати и наш сценариста, редитељ и продуцент Огњен Главонић.

У угледном паралелном програму Панорама, као што је већ писано, у суботу 22. фебруара светску премијеру имаће филм „Отац” Срдана Голубовића, а у недељу вече и швајцарско-хрватски филм „Маре” Андрее Штаке са Маријом Шкаричић и Гораном Навојецом, у којем је малу али веома снажну улогу одиграла наша глумица и редитељка Мирјана Карановић.

Берлинска публика ће, захваљујући репризи прве сезоне сада већ педесетогодишњег програма Форум, имати несвакидашњу прилику да види и филм „W. R. Мистерије организма” Душана Макавејева, који је на Берлиналу био приказан те сада већ давне 1971. године.

И ове године Филмски центар Србије имаће у оквиру Европског филмског маркета (ЕФМ) свој штанд...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.