Берлински фестивал у знаку промена

Берлин – Са филмом „Моја година са Селинџером” канадског редитеља Филипа Фалардоа са Сигорни Вивер у једној од главних улога, вечерас у Берлинале паласту свечано почиње 70. Берлински фестивал.

Своју значајну годишњицу популарни Берлинале, још увек уз Кан и Венецију најважнији европски (светски) фестивал, дочекује под рефлекторима промена и самог руководства и програмских целина, најављујући тако нову еру. Дугогодишњег фестивалског челника Дитера Кослика замениле су сада две особе: Маријета Рисенбек, као извршна директорка и Карло Шатријан, као уметнички директор.

Шатријан је „увезен” у Немачку. Овај Италијан, некадашњи филмски новинар, касније и програмер фестивала у Торину, муњевити успон доживео је као уметнички директор фестивала у Локарну (Швајцарска), одакле је сада стигао у Берлин. Велики број угледних немачких филмских експерата, од којих су многи знатно јача имена од самог Шатријана, на волшебан начин нису били узети у разматрање (?) за челну фестивалску функцију, што је у првом тренутку изазвало и револт унутар немачке филмске заједнице.

Сада, уочи званичног почетка фестивала, ствари су мало слегле, али ће многе очи бити упрте у Шатријана, његов филмски избор и програмске новотарије. Доскора је он у Локарну, фестивалу који је и пре њега служио као одскочна даска за дебитанте и мање позната редитељска имена, радо бирао филмове мрачнијих тонова, са такозваном уметничком тежином. Судећи по листи од само 18 наслова у главном такмичарском програму, он је тај свој рецепт применио и у Берлину. Међу такмичарима су широј, чак и стручној јавности (већином) мало позната редитељска имена, а сам Шатријан је пред почетак изјавио да њихови филмови „одражавају унутрашњи немир ликова окружених хаотичним светом и залазе у мрачну страну људског бића”. Који ће од њих освојити „Златног медведа” и друга фестивалска одличја, одлучиваће до 1. марта званични жири чији је председник британски глумац Џереми Ајронс, а међу члановима и аргентинско-француска глумица Беренис Бежо, немачка продуценткиња Бетина Брокемпер, палестинска редитељка Анамари Јасир, амерички сценариста и редитељ Кенет Лонерган, италијански глумац Лука Мартинели и бразилски редитељ и фестивалски програмер Флебер Мендонса Фиљо.

Они ће доделити „Златног” и „Сребрне медведе”, али ове године не и традиционалну награду која је носила име Алфреда Бауера – првог директора Берлинала, који је ту функцију успешно обављао четврт века, спајајући (филмски) Исток и Запад упркос зидовима, гвозденој завеси и хладном рату. Ова награда је укинута зато што се после толико деценија открило да је Алфред Бауер био нациста, својевремено високо позиционирани функционер у Гебелсовој пропагандној машинерији. Случај сада истражују историчари и резултати ове истраге биће јавности представљени током лета. До тада, руководство Берлинала је донело одлуку да се уместо награде са Бауеровим именом, сада додели „Сребрни медвед”, такође са истом номинацијом – за дела која отварају нове перспективе у филмској уметности.

Број укупних програмских целина ове године је смањен, али је зато уведен још један такмичарски програм – назван Сусрети. Карло Шатријан га је замислио као платформу која има циљ да подстакне естетски и структурно одважне радове независних, а иновативних филмских стваралаца. Сусрети су програм отворен за нове кинематографске визије, представљају неку врсту контрапункта главном такмичарском програму и нуде 15 филмова различитих жанрова и формата о којима ће одлучивати посебан трочлани жири, на челу са јапанским продуцентом Шузом Ичијамом.

На Берлиналу, који у свом јубиларном издању нуди чак 400 нових филмова, остају традиционалне селекције Панорама, Форум, Генерација, Берлинале класик и селекција кратких филмова, а њима се придружује и такмичарска селекција документарних филмова (председник жирија је немачки продуцент Герд Кроске). Остаје и званична награда – „Златни медвед” за најбољи дебитантски филм, а победник ће бити пронађен међу 21 филмом о чијим ће вредностима као члан трочланог жирија одлучивати и наш сценариста, редитељ и продуцент Огњен Главонић.

У угледном паралелном програму Панорама, као што је већ писано, у суботу 22. фебруара светску премијеру имаће филм „Отац” Срдана Голубовића, а у недељу вече и швајцарско-хрватски филм „Маре” Андрее Штаке са Маријом Шкаричић и Гораном Навојецом, у којем је малу али веома снажну улогу одиграла наша глумица и редитељка Мирјана Карановић.

Берлинска публика ће, захваљујући репризи прве сезоне сада већ педесетогодишњег програма Форум, имати несвакидашњу прилику да види и филм „W. R. Мистерије организма” Душана Макавејева, који је на Берлиналу био приказан те сада већ давне 1971. године.

И ове године Филмски центар Србије имаће у оквиру Европског филмског маркета (ЕФМ) свој штанд...