Лајчак не може за изасланика ЕУ јер Словачка не признаје Косово

БРИСЕЛ - Виши сарадници Савета за политику демократизације у Берлину и Бриселу, Бодо Вебер и Тоби Вогел, у опширној заједничкој анализи за „ЕУобзервер” настоје да докажу да Мирослав Лајчак не би био добар избор за специјалног изасланика ЕУ за преговоре Београда и Приштине, а у низу разлога које наводе први је - јер долази из земље која не признаје независност тзв. Косова.

Вебер и Вогал у тексту под називом „Зашто је Мирослав Лајчак погрешан избор за изасланика ЕУ”, оцењују да, површно гледано, Лајчак делује као неко ко има потребне квалификације за ту функцију, јер говори српски језик и био је изасланик ЕУ за надгледање референдума о независности Црне Горе 2006. и специјални представник ЕУ за БиХ од 2007. до 2009, када је обављао и функцију високог представника, а зна, кажу, и да „плива” у бриселској бирократији.

„Упркос овим очигледним квалификацијама, међутим, Лајчак је погрешан човек из низа разлога”, сматрају Вогел и Вебер.

Они у први план истичу да је Словачка једна од пет земаља чланица ЕУ које не признају независност Косова, као и Шпанија, из које потиче Жозеп Борел, који је у децембру именован за шефа дипломатије ЕУ.

Указују да би онда, уколико би Лајчак био именован, обојица високо позиционираних дипломата ЕУ, задужених за питање КиМ, потицала из земаља чланица које не признају тзв. Косово, а које чине мањину у ЕУ, и они би надгледали преговоре који би, по њима, требало да се заврше тако што би „Србија признала независност Косова”.

„Овим би се послао снажан сигнал да ЕУ заузима стране”, кажу њих двојица и примећују да би то значило подршку председнику Србије, којег сматрају све ауторитарнијим, пред изборе.

Као други разлог, наводе да Лајчак има „историју политичких неуспеха на Балкану”.

Као специјални представник ЕУ и високи представник у БиХ, Лајчак је учествовао у „озбиљним политичким сукобима” са представником Срба у БиХ Милорадом Додиком.

Сукоб се завршио, кажу, понижавајућим повлачењем Лајчака, а зарадио је репутацију да је слаб на Додика и да је просрпски настројен.

Као трећи разлог, Вогел и Вебер наводе да Лајчак има историју стављања личних и професионалних амбиција изнад мисије која му је додељена.

„Нагло је напустио место у Сарајеву након годину и по дана на тој функцији - уз објашњење да не може да одбије понуду Роберта Фица, тадашњег премијера Словачке, да предводи дипломатију те земље - само да би наредних година поткопао свог наследника у Сарајеву”, тврде они.

Вогел и Вебер додају, позивајући се на бројне неименоване изворе, да је Лајчак тражио много шири портфељ од преговора Београда и Приштине, „иако је добро знао да је ово само по себи посао са пуним радним временом”.

Као последњи разлог, указују да је Лајчак остао члан владе у Братислави упркос томе што је премијер Фицо морао да поднесе оставку после убиства истраживачког новинара Јана Куцијака.

„У региону који се бори са нападима моћних званичника на медије, не само у Србији, именовање Лајчака би послало потпуно погрешну поруку, пружајући још једну илустрацију онога што грађани Балкана виде као образац неуспеха званичника ЕУ”, оцењују Вогел и Вебер.

Вогел и Вебер сматрају да би именовање Лајчака такође угрозило недавно најављено оживљавање политике проширења ЕУ.

„Државе чланице ЕУ зато морају да спрече ово именовање”, закључују Вогел и Вебер, преноси Танјуг.

Они предлажу да будући изасланик пре свега треба да потиче из земље која признаје Косово.