Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
70. БЕРЛИНАЛЕ

Раскош и чаролија њујоршког литерарног света

Фалардоов филм идеалан је за фестивалски почетак и откупљен је за приказивање у Србији, „Малмкрог” Кристија Пујуа, рађен као румунско-српска копродукција, отворио је Сусрете и ускоро ће бити и на београдском Фесту
Из филма „Моја година са Селинџером” Филипа Фалардоа (Фото прес служба 70. Берлинског фестивала)

Берлин – Како је леп и привлачан тај књижевно-издавачко-агентски свет, колико само талентоване раскоши има у њему и какве се све интелектуалне чаролије у њему творе!

Наравно, реч је о њујоршкој литерарној сцени, не бих никако могла да замислим толико романтике, културе у изражавању и међусобном опхођењу да је којим случајем реч о оној нашој, углавном галамџијској. У тај њујоршки свет литературе повела нас је Џоана Рекоф, по чијим је мемоарима канадски редитељ Филип Фалардо снимио филм „Моја година са Селинџером”, с којим је синоћ свечано почео 70. Берлински фестивал. На најбољи могући начин. Овај филм, у којем Џоанин лик тумачи прелепа и талентована Маргарет Квели, а њену шефицу Маргарет, легендарну књижевну агенткињу старог кова, увек блистава Сигорни Вивер, идеалан је за фестивалско отварање. Све је у њему лепо и интригантно, нарочито тај (и споља и из унутра) изоловани свет тог „књижевног пустињака” – Џерома Дејвида Селинџера (1919–2010), којег филмски гледаоци виде баш онако како га је и сама Џоана током 1995. године једино и видела – с леђа. Али, као лична секретарица његове верне књижевне агенткиње Маргарет, она се са њим бар редовно чула телефоном. И управо је он био тај који ју је подстицао да не заборави да је пре свега песникиња и писац, а не неко ко ће свој живот заробити одговарајући на позиве и писма пишчевих обожаватеља, која до њега никада и нису стизала...

Романтизовани свет Селинџеровог окружења Филип Фалардо је претворио у крајње за гледање привлачан филм, који и биоскопском гледаоцу може лако да прирасте за срце јер му омогућава да се осети добро и позитивно. Због тога га је за приказивање у Србији и откупила кућа „Деxин Филм”.

Иначе, „Моја година са Селинџером” је филм из програма Берлинале специјал, у којем је јуче виђен и дугометражни документарни филм „Пливај док се море не претвори у плаво”, вишеструко награђиваног кинеског редитеља „шесте генерације” – Ђа Жангкеа. Овај мајстор поетских слика сада се окреће кинеској провинцији Шанси и кроз причу о окупљању књижевника и студената књижевности на традиционалном Фестивалу литературе у свом родном граду Фенјиангу, твори филмску симфонију од 18 поглавља. Пре свега посвећених огромном утицају који је у овом подручју Кине имао велики писац и активиста, уједно и сликар Ма Фенг, али и сведочанству три кључна књижевника из Шансија који су и даље активни. Жангке је и на филмском фестивалу који је пре четири године основао у Пингјау, у суседству Фенјианга, једну од награда назвао Фенговим именом.

Овај нови Жангкеов филм је и посвета кинеским уметницима који су оставили трага у 70 година (од 1949) дугој историји нове Кине, али и посвета његовим земљацима који су бурну историју и промене осећали на својој кожи. Уједно, аутор овим филмом заокружује трилогију о уметницима и кинеској уметности, започету још 2006. са филмом „Донг” и настављену филмом „Бескорисно” (оба су била приказана у Венецији)...

Јуче је у Берлину отворен и новоуведени такмичарски програм Сусрети, замишљен као контрапункт главном такмичарском програму, и то са филмом „Малмкрог” Кристија Пујуа („Сијераневада”, „Аурора”, „Смрт господина Лазарескуа”...), редитеља који се сматра оснивачем „румунског новог таласа”. Пују је овај филм сада радио у копродукцији са Србијом (продуцентске куће „Сенсе” и „Синамон филм”), БиХ и Северном Македонијом (продукцијска кућа сестара и брата Митевски) и ускоро ће се наћи и на београдском Фесту (7. марта).

Реч је о историјском, драмском и костимираном филму од 200 минута, о причи о велепоседнику који у свој летњиковац позива пријатеље да се уз богату трпезу играју и разговарају о антихристу, прогресу, моралу и различитим визијама света, религије и историје. Синематички издашно, историјски потковано, провокативно и оштрим критицизмом испуњено Пујуово филмско дело, засновано је на тексту руског филозофа Владимира Соловјева...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.