Иранска битка за излазност

Уочи данашњих избора за нови ирански парламент, власти очекују масовну подршку шиитском теократском естаблишменту, па су покренуле кампању чија се порука своди на то да је неодлазак на биралишта готово раван издаји.

Уз очекивано активирање патриотизма и потискивање социјалног незадовољства у други план, врховни вођа ајатолах Али Хемнеи поручио је бирачима да гласање није само питање националне одговорности већ и верске обавезе. „Избори ће разбити зле намере Америке”, поручује Хамнеи у покушају да Иранце убеди да њихова безбедност зависи од учешћа на изборима. „Слаб парламент би променио курс иранске борбе против непријатеља”, истиче.

Председник Хасан Рохани такође је охрабривао бираче да гласају: „Молим вас да не будете пасивни.”

Прави тест биће излазност. Та бројка обично представља меру поверења јавности у изборни процес, који у Ирану зна да буде проблематичан. Али, то је такође тест поверења у режим.

Висока излазност на коју апелују власти требало би такође да буде порука Вашингтону да Иран није уздрман новом конфронтацијом са САД, убиством генерала Касема Солејманија или афером с обарањем украјинског путничког авиона код техеранског аеродрома када је страдало 176 особа, махом Иранаца.

На изборима 2016. председникови реформисти су забележили велики успех који је почивао на оптимизму после потписивања споразума о нуклеарном програму између Ирана и пет светских сила годину дана раније. Одзив је био 62 одсто, а затварање биралишта је због гужви морало да буде продужавано. Било је то време високих очекивања од споразума који је ирански нуклеарни програм ставио под међународну контролу у замену за укидање санкција УН.

Такав ентузијазам више не постоји. Администрација Доналда Трампа се пре две године једнострано повукла из споразума и завела санкције које су ирански извоз нафте смањиле за 80 процената, а инфлацију подигле изнад 30 поена. Економски проблеми уздрмали су нацију.

Раст цена горива довео је прошлог новембра до масовних демонстрација широм земље на које је режим оштро одговорио. Број убијених процењује се на између 350 и 1.500. Близу 58 милиона регистрованих бирача почиње да губи поверење у лидере исламске републике.

Висока незапосленост, немогућност отварања нових радних места и стална поскупљења могла би да наведу младе да не изађу на биралишта – што би био ударац „другој фази револуције”, како је зове ајатолах Хамнеи. „Желим да се окренем младима, генерацији која маршира напред да би отпочела нову фазу светог рата за изградњу великог исламског Ирана”, писао је врховни вођа, а власт се нада да би ту поруку могла да претвори у политичку акцију ангажовања младих.

Млади су, међутим, апатични и губе поверење у класу на власти која је омогућила драматичне социјалне разлике и корупцију. Режим највише страхује од одговора младих Иранаца који чине половину укупног становништва од 83 милиона.

Излазност тешко да може да буде и близу оној од пре четири године, што је израз неповерења како у теократске конзервативце, исламску Револуционарну гарду или у блок умерених реформиста који покушавају да остваре обећања о побољшању животног стандарда. Био би то и наговештај шта би могло да се догоди на председничким изборима наредне године.

Тврдо крило покушава да блокира незадовољство економском ситуацијом, али и да капиталише на неуспесима реформиста. У недељама пре почетка кратке кампање – која је трајала од 13. до 19. фебруара – конзервативни Савет чувара револуције забранио је учешће на изборима хиљадама угледних кандидата, махом из реформистичког крила.

Према извештајима, 9.000 од око 16.000 кандидата је елиминисано. Први који су дисквалификовани нису испуњавали уставни критеријум: кандидати морају да буду између 30 и 75 година старости, да буду Иранци са добром репутацијом и верни муслимани. Потом су елиминисани многи који припадају реформистичком покрету.

Садашњи парламент од 290 места има више од стотину посланика који припадају реформистима и умеренима, док је остатак подељен између конзервативаца и независних. За очекивати је да ће нови Меџлис чврсто контролисати конзервативци који се противе политици председника Роханија.

Ултраконзервативци сматрају да су избори прилика да Рохани буде уклоњен уз аргумент да Иран није добио ништа од споразума који је требало да обезбеди отварање земље ка свету, социјалне реформе и долазак западних инвеститора.

Било је чак гласина о Роханијевој оставци, али је портпарол владе то брзо демантовао. „Штета је што вести о Роханијевој оставци нису истините. Оставка би нас учинила срећним”, твитовао је ултраконзервативни шиитски угледник Џалил Мохеби.

Упоредо са изборима за 11. Меџлис, одржаће се и избори за допуну састава 88-члане скупштине експерата, конзервативног бастиона који бира врховног вођу, што постаје веома важно имајући у виду поодмакле године ајатолаха Хаменија.