Треба ли нам фонд за заштиту животне средине

Куда иду наши новци, питање је које све чешће постављају грађани када се покрене тема еко-такса. На шта је отишао новац који смо до сада одвајали за екологију, интересује и поједине политичке партије. Расправу о томе да ли се новац намењен за животну средину на њу и троши, подстакли су алармантни подаци о квалитету ваздуха у нашој земљи, који су се поклопили с увођењем још једне еко-таксе од које се очекује да се у зелени фонд слије додатних пет милиона динара.

Како у Министарству екологије кажу за „Политику”, прошле године наплаћено је више од 10,7 милијарди динара. Највише је новца пристигло од оних који плаћају накнаду због емисије загађујућих материја – 6,3 милијарде, а остатак од 4,3 милијарде наплаћен је од употребе, рецимо, уља, батерија, акумулатора, возила, гуме… односно производа који, како се то стручно каже, постају посебни токови отпада. Међутим, стручњаци упозоравају да је то тек петина новца која је неопходна да се годишње уложи у заштиту животне средине.

Али они упућени у јавне финансије кажу да чак ни сав тај новац не буде утрошен на заштиту животне средине, већ да је реч о суми од тек три до четири милијарде динара. Министарство је избегло конкретно да одговори на ово питање, али је навело да је највећи део утрошен на подстицајна средства за рециклажу. А реч је о суми од 2,2 милијарде динара, коју су прошле године поделила 22 оператера.

Питање наплате еко-такса покренуло је и дилему треба ли нам засебан фонд за заштиту животне средине или је довољно да се у буџету резервишу средства за ту сврху.

Ненаменско трошење новца управо је и био разлог због којег је 2012. године поменути фонд и угашен. Идеју о његовом поновном оснивању покренуо је НАЛЕД, који у „Сивој књизи” међу десет приоритетних препорука наводи формирање фонда за заштиту животне средине који би управљао средствима прикупљеним од еко-такса.

Шта о томе мисли ресорно министарство?

– Став је да то питање треба уредити као у земљама Европске уније, имајући пре свега у виду фонд са статусом правног лица, с правом на сопствене и друге приходе и правом да неутрошена средства може да пренесе у наредну годину. И друго – бројна питања којима би се унапредила eфикасност и ефективност финансирања активности заштите животне средине с јасним економским инструментима и применом начела „Загађивач плаћа” – навели су у служби за односе с јавношћу Министарства екологије.

Упућени у стање у животној средини и јавне финансије сматрају да питања о улагању у ову област морају да се нађу високо на агенди владе. Али ови други упозоравају и да би посебан фонд, уз који би дошло ново руководство, можда довео до репризе искустава с претходним.