Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЖАН-ПОЛ БЛЕД, професор на Сорбони и члан САНУ

Србија заслужује компромис

Емануел Макрон има исти циљ као Шарл де Гол, да Русија буде партнер европске целине. – Ако се на иницијативу француског председника пронађе решење за Косово, може се замислити да оно буде учвршћено у СБ УН
(Фото Анђелко Васиљевић)

Косово се налази у Европи, то није продужетак Сједињених Америчких Држава, није 51. држава САД и зато у европском оквиру треба пронаћи решење. На овај начин историчар и почасни професор париске Сорбоне Жан-Пол Блед у разговору за „Политику” оцењује иницијативу француског председника Емануела Макрона да заједно с Немачком оживи дијалог Београда и Приштине.

– Проблем је веома деликатан и вероватно је ово најбољи пут ка решењу – каже Блед, који је од 2015. инострани члан Српске академије наука и уметности, а у Београд је овог пута дошао да би одржао предавање поводом 180. годишњице француско-српских односа. Наводи и да је Макронов предлог за заједничку иницијативу с Немачком позитиван избор и због тога што је већ много година „сагласје између Француске и Немачке мотор Европске уније”. „Тако је било и док је Велика Британија била у ЕУ, а сада ће бити још израженије”, истиче француски историчар који важи за једног од најбољих познавалаца историје Немачке и Хабзбуршке монархије.

Осећа ли се ривалство Европе и САД у решавању косовског питања?

Бојим се да америчка дипломатија овде, као и на другим местима, практикује једну грубу политику, а ради се о проблемима који траже суптилне приступе.

Који је, по вашем мишљењу, максимум који Србија може да добије по питању КиМ данас, заслужује ли она компромис који тражи, после свега што јој се догодило у последњих 20 година?

Наравно. Нисам у средишту разговора и не могу да вам кажем какви би могли да буду обриси једног компромиса. Али свакако да Србија заслужује компромис. То потврђује управо чињеница да су односи са Србијом доживели смиривање, да смо превазишли хендикеп из деведесетих година.

С председником Жаком Шираком били сте у Београду пре 19 година. Како бисте оценили односе Србије и Француске данас?

Као добре. Наравно да смо их у ратовима деведесетих закомпликовали, али је још тада председник Ширак оценио да је потребно и неопходно да се изнова врло брзо обнови дијалог. На тој основи се дијалог налази и данас. Јасно је да је посета председника Макрона Београду у јулу 2019. важан догађај.

У Београду сте боравили и 1999. у време бомбардовања, показавши солидарност са српским народом. Како вам с ове временске дистанце све то делује?

Не мењам суд који сам донео у то време. Нисам стао на страну владе у мојој земљи, сматрао сам да постоје велика традиција и пријатељство између Француске и Србије и то сам схватио као своју мисију. Такође бих подсетио да Француска јесте ангажована да учествује војно, али је имала и улогу модератора, због чега је председник Ширак код председника Клинтона интервенисао да београдски мостови не буду бомбардовани, а планови за такву акцију постојали су у команди Веслија Кларка.

Будући да сте стручњак за историју Аустроугарске, колико вам стварање Албаније 1912. и такозваног Косова у модерно доба делују слично? Чини се да је у оба случаја Србија платила?

Према српском гледишту, стварање Албаније имало је за циљ да се спречи излазак Србије на Јадранско море, а с друге стране, Аустроугарској је било важно да се то спречи. Али требало би да имамо у виду још једну европску државу која је била веома заинтересована да се то догоди, а то је Италија, која је и између два рата остала присутна, због чега су Београд и Рим имали конфликт. Данас две државе, Албанија и Србија, имају амбицију да уђу у ЕУ, а што се тиче Србије, са сигурношћу ћу рећи да ће се то и догодити. Чини ми се да сукоби, односно спорови, могу да се реше у оквиру ЕУ.

Својевремено сте изјавили да је трибунал у Хагу једнострано пресуђивао на штету Срба. Да ли је онда, осим на Косову, погрешна представа о Србији пласирана и у случају рата у БиХ или Хрватској?

Вероватно. Такође, мислим да није једноставно и није лако, али треба се залагати да се гледа испред себе у будућност. Оживљавање старих осећања неће бити најбољи начин да се гради будућност. Идеја о негативној слици Срба сигурно је постојала, али мислим такође да полако та негативна слика нестаје. Делује ми евидентно, што се Француске тиче, да смо се мало-помало враћали на позитивну слику од раније. Да то није случај, не бисмо могли да разумемо ни политику коју је покренуо и председник Макрон.

С таквим гледиштем, колико је данас ситуација у БиХ комплексна, да ли је неопходно сачувати принципе Дејтона?

Не знам да ли се мора спасити Дејтонски споразум. Оно што знам јесте да постоји један међународни оквир који је начињен. Ако би требало да се мења, то обавезно опет мора да се дешава у једном међународном оквиру. А то значи да би било компликовано.

Председник Макрон је неко кога пореде с генералом Шарлом де Голом и његовом политиком. Може ли заиста актуелни француски лидер да у међународним односима утемељи „трећи пут” и да представља мост између Запада и Русије?

То је веома добро питање. Лично, убеђен сам да спољна политика председника Макрона представља континуитет политике генерала Де Гола, који је размишљао о ономе што је звао „Европска Европа”, што је слоган за суверену Европу. Данас је можда формулација другачија, али суштина је иста – једна Европа која говори о себи самој и није придружена, односно сврстана уз САД. То је евидентно тежак пут јер постоје, пре свега, војне импликације, што аутоматски компликује питање. Такође, председник се залаже за дијалог с Русијом. Наравно, то не значи и сврставање, већ да Русија буде партнер. Тежак партнер, али партнер. Континуитет с генералом Де Голом постоји јер је он правио мост према СССР-у. Данас се Макрон води том логиком, с истим циљем – Русија као партнер европске целине.

Када с глобалног макроплана то пренесемо на балкански микроплан, значи ли то да би Савет безбедности као врховно тело морао да потврди свако решење дијалога о Косову, па и оно које би иницирао Макрон?

Не могу да говорим у његово име. Али може се замислити да, ако се пронађе компромис, он буде учвршћен у оквирима УН, односно Савета безбедности.

Стање у ЕУ данас је такође комплексно. Сматрате ли да је реформа на коју позива Париз неопходна?

Последњих година је било проблема у функционисању ЕУ. С друге стране, знамо да су се у разним чланицама развили популистички покрети који афирмишу непријатељство према ЕУ, а ту је и трећи елемент, излазак Британаца. Кад се све то сабере, неопходно је нешто предузети ако желимо да ЕУ постоји и да буде делотворна, а не да буде објекат историје.

Имами школовани у Француској замењују оне из иностранства

Како бисте данас оценили политику француског председника када је реч о радикалном исламизму и претњи тероризма?

Сигурно је да је побољшан обавештајни рад и рад полиције. Али председник је говорио и ономе што се може подвести под претњу од исламистичког политичког сепаратизма. Прва од важних мера државе односи се на имаме јер многи који исповедају у Француској долазе из иностранства, попут Турске, Саудијске Арабије... Управо је донета одлука да се та појава сузбије, односно да се фаворизује образовање имама у самој Француској.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

svetozar krulj
Petrovicu D.kadkazete nesto o ,,realnosti,,u vezi Srbije i Kosova setite se da je 1941 realnost bila -da je celu Srbiju okupirala Nemacka pa delove dala svojim satrapima.Hrvatska do Beograda a od kraja 1943 -kada je Pavelicev pukovnik Mesic brigadom razbijenom kod Staljingrada umesto u Sibir po nalogu Tita-okupirao Centralnu Srbiju do Makedonije,Nedicu je recono ili budi ,,predsednik vlade,, ili cemo dati Hrvatima?! Nedic -Nedade Srbiju! Pre VasPetrovici su bili Karadjordje,Njegos,Kralj Nikola
Ко не поштује право Срба на ћирилицу у Србији
Србиај азслужује да има и сто поссто ћирилице у српском језику,м па је нема више од 10 одсто. Сто посто Срби су обезебдили на референдуму за Устав Србије преко Члана 10. сувереност српског писма у језику Срба. Знамо ко Србији одузима Косово уи Метрохију и како, али не знају Србио тачно зашто Србима у Србији српска власт и лингвисти неће да спроводе Устав Србије у Члану 10. И ко не да да се ускладе Закон и Правопис с уставном обавезом по народној одлуци на референдуму. Ко то не поштуеј Србе у Срб
Боба
Mогу да забораве на своје "компромисе" као и они на власти који им наивно верују. Србија која би се одрекла Косова не постоји јер би истог тренутка престала да постоји. Наши су преци чекали вековима да се промени ситуација у свету и дочекали су. Неколико деценија чекања није ништа у поређењу са тим. Када се једног дана данашња ЕУ освести од своје несвести и спољног диктата тада ће и престати потреба да хране лажима сепаратисте на Косову у име геополитике сукоба са Русијом. Дотле треба издржати.
Радојко
Став "Србија заслужује компромис" је на линији званичне Србије, "Србија неће пристати да не добије ништа", али такви погледи лако могу бити грешка. Овде се не ради о судару сујета или пуком питању границе. Основни проблем је у томе што Приштина систематски прогони не-Албанаце, руши куће и гробља, некажњено убија људе и сведоке, онемогући снабдевање, и има намеру да настави исто тако или још горе. Косово може бити држава кад прими 200.000 прогнаних не-Албанаца и пружи им сва права и сигурност.
Aleksandar Mihailović
Kompromis je autonomija najvišeg stepena, a pre toga realizacija svega dogovorenog u Briselu, R1244 i ukidanje taksi. Kada se sve to stavi među rešena pitanja može da se razgovara o autonomiji koju nema ni jedna nacionalna manjina na svetu. Sve drugo, uključno podela Srbije i priznanje države terorista i svekolikih zločinaca je kapitulacija i izdaja nezabeležena u ljudskoj istoriji, a oni koji to zagovaraju su kancer mirnog života na planeti. Tu pardona nema jer bi se Srbija uvela u nestajanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.