Европска унија забрањује још један спорни пестицид

Државе чланице Европске уније донеле су одлуку о забрани увоза воћа које садржи трагове хлорпирифоса – пестицида који се сматра штетним по људско здравље. Одлука коју је донела већина држава чланица значиће забрану тог инсектицида у целој унији. По писању европских медија, дозвола за хлорпирифос истекла је још у јануару ове године. После тромесечног прелазног периода, свако увезено воће које га садржи и у најмањим траговима биће повучено са тржишта. То значи да ће његова примена бити потпуно забрањена.

Хлорпирифос користе пољопривредници како би спречили инсекте да оштете пољопривредне производе. Та супстанца налази се у многим комерцијалним препаратима који се продају и у Србији, јер је ефикасна заштита за више од 50 усева од великог броја штеточина. Одлука Европске уније о забрани значи и потенцијални проблем за домаће извознике будући да Србија велике количине пољопривредних производа пласира на то тржиште.

Како „Политика” сазнаје у Министарству пољопривреде, Србија ће се усагласити са европским прописима у овом сектору, а доношење правилника којим ће употреба тог препарата бити забрањена очекује се средином ове године.

Европска агенција за сигурност хране у августу прошле године изразила је забринутост због „могућих генотоксичних утицаја”, као и „потенцијалних неуролошких утицаја током развоја”. Тај став поткрепљен је подацима који указују на штетан утицај тог препарата на здравље деце. Овај инсектицид у употреби је још од шездесетих година прошлог века, а бројна истраживања су се у међувремену бавила доказивањем његове повезаности са генетским оштећењима, пробавним сметњама, појавом канцера, мушке неплодности…

Како преносе медији, трагови овог инсектицида често се могу наћи на увезеном јабучастом воћу. Према речима професора Милана Стевића, са Катедре за пестициде Пољопривредног факултета у Београду, хлорпирифос је органофосфорни инсектицид који се користи у пољопривреди, а доминантну примену има у воћарству.

На питање из којег разлога је тај инсектицид сада стављен на црну листу, одговара да су „сви инсектициди из ове групе једињења мање-више озлозглашени”.

– Хлорпирифос је још и најмање токсичан. У прошлости је било тридесетак органофосфорних инсектицида, али су периодично повлачени са тржишта. И не само они, то важи практично за све групе пестицида – каже Стевић и истиче да је чињеница да се токсиколошки критеријуми данас пооштравају и да када имате алтернативу да мање безбедан производ замените безбеднијим – то ћете и урадити.

У овом случају, истиче, постоје новија једињења исто тако ефикасна, а далеко безбеднија по здравље људи и животну средину.

– Зашто фамозни глифосат опстаје и шта га то држи у употреби? То што ни данас нема алтернативу. Не постоји ништа слично са таквим карактеристикама. Да је јефтин, да делује као тотални хербицид на све биљне врсте и, што је најбитније, после три недеље оставља земљиште потпуно чистим за сетву – истиче наш саговорник и напомиње да је велики број пестицида у историји повучен због нежељених ефеката или због тога што су изгубили дејство на штетне организме.