Париске лепотице

„Журимо улицама наших градова. Где ли то журимо? И не видимо оно што се дешава на фасадама кућа. А и кад видимо – потцењујемо. „Фасадни украси”, „штуко декорација”, па чак и „примењена” уметност – све то звучи увредљиво. И зато Горан Мусић своје „париске лепотице” штампа на платну”, каже Радоња Лепосавић, историчар уметности, оцењујући истоимену изложбу Мусићевих фотографија. Ова поставка приређена је у галерији „Атријум” Библиотеке града.

Аутор посетиоце води на својеврсну шетњу „Градом светлости”, а шетња није обична јер у њој нема никаквих случајних или намерних портрета људи, пролазника или сцена из кафића. Уметник својим фотографијама, како запажа Лепосавић, скреће пажњу на детаље које смо склони да не видимо. Он нам усмерава поглед ка париском небу, али га зауставља узгред негде на фасадама кућа, тамо где бораве његове „париске лепотице”.

Горан Мусић каже да фото-апарат у рукама држи од како зна за себе.

– Новац за први фото-апарат нашао сам на улици када сам био дете. Отац ме је питао шта бих са тим парама. Казао сам – фото-апарат. Одговор на питање „Зашто баш то?” никада нећу имати – открио је Мусић.

Он је завршио филмску и ТВ режију на ФДУ-у код професора Бранибора Дебељковића (фотографија) и Владете Лукића (камера). Горан се сећа и да се држи њихове главне лекције која гласи „Не слика апарат, већ глава” и труди се, како каже, да његов објектив види оно што други нису уочили.

У Њујорку је Мусић изучио занат 2Д и 3Д компјутерске графике па у свом раду користи спој фотографије и компјутерске обраде.

Фотографије које Мусић представља јавности увек су штампане само у једном примерку, а објављиване су у бројним књигама и часописима и налазе се у колекцијама широм света.

Поставка је отворена до 17. марта.