Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радници на онлајн платформама немају заштиту државе

Ускоро прво истраживање о процени броја дигиталних радника. – Нема могућности да страни послодавац поднесе свој део терета социјалног, радног и другог збрињавања ове радне снаге
(Фото Пиксабеј)

Центар за истраживање јавних политика најавио је да ће у току ове године у великим градовима у Србији спровести прво национално истраживање о процени броја дигиталних радника ангажованих на онлајн платформама, али и оних који раде по позиву, преко мобилних апликација као што су „Глово”, „Волт”, „Кар-го”... Уз то, центар планира и да промовише предлоге за промену законских решења у вези са регулисањем радноправног статуса такозваних гиг радника.

Јер, како истичу надлежни, ова врста рада у Србији је у константном порасту, али је проблем што нема података о обиму платформског рада. Недостају подаци о њиховом учешћу у укупној запослености, демографским и професионалним карактеристикама, а нерешен је и њихов статус на платформама у оквиру националног законодавства.

– У првој фази бавићемо се испитивањем броја радника на платформама као што су „Апворк”, „Фриленсер” или „Гуру”, а у другој ћемо се ограничити само на „Апворк”, јер је на њој највећи број корисника из Србије. У децембру 2019. тамо је било регистровано око 30.000 наших грађана, што активних, што неактивних. Ипак, на тој платформи се налази убедљиво највећи број активних платформских радника у Србији, у поређењу са земљама региона, Бугарском, Хрватском, Грчком и Мађарском. Параметри за испитивање на које ћемо обратити пажњу биће искуство рада на платформама/мобилним апликацијама, врста посла/услуге коју пружају, радно време, приходи, да ли се рад обавља на једној или више платформи, радни статус у офлајн сфери, социјално, здравствено, пензионо осигурање, мотивација, послодавци... – најављују у Центру за истраживање јавних политика.

Питање уређивања радноправног положаја дигиталних радника захтева системски приступ. С тим у вези, додају у центру, на првом месту требало би поћи од увођења нових решења у Закону о раду.

– Не може се само фрагментарним изменама пореског законодавства мењати комплетна концепција радних односа у Србији, већ се то мора учинити добро осмишљеним изменама Закона о раду. Потребне су промене где би се адекватно одредили појмови од суштинске важности за правни положај ових радника, као што су радни однос, запослени и послодавац (уз увођење појма радник). Тиме би се обезбедила примена норми радног законодавства и на дигиталне раднике – сматрају у центру, додајући да су нужне и паралелне измене прописа из сфере социјалног осигурања, што би довело до увођења дигиталних радника у систем обавезног социјалног осигурања.

Овакав системски приступ, додају у центру, резултирао би и јасним порескоправним положајем дигиталног рада, чиме би се овакав вид делатности увео у редовне и регистроване привредне токове. Остаје проблем немогућности да се обезбеди да страни послодавац (платформа и послодавац-корисник) поднесе свој део терета социјалног, радног и другог збрињавања дигиталних радника, будући да он остварује највећу корист од овог целокупног односа. То ће, вероватно, морати да буде део неке будуће међународне регулативе каква, на пример, постоји код сузбијања трговине људима и прања новца, подвлаче у Центру за истраживање јавних политика.

Дигиталним радницима досад је саветовано да региструју сопствену предузетничку агенцију како би пословали легално и остваривали право на здравствено и пензијско осигурање. Истраживања показују да је готово трећина анкетираних дигиталних радника на овај начин регулисала свој статус, а остали остају у скривеној запослености услед недостатка других решења која би им, на пример, омогућила статус независних радника, по узору на већ постојећа решења за слободне професије (уметници, новинари, свештеници) у Србији. Тако они остају на евиденцији Националне службе за запошљавање или се воде као неактивно становништво, а њихов рад остаје невидљив.

Јелена Бојовић, директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у, истиче да се регистровање предузетничке агенције дигиталним радницима ипак не исплати у случају да преко платформи раде само повремено.

– Најчешће је то зато што је такав приход нередован, како по износу, тако и по динамици исплате, па овакви радници углавном раде у сивој економији. Кад је реч о земљама региона, истраживања показују да је 11 одсто радника у Хрватској, односно девет процената у Северној Македонији, имало искуства у раду на платформама, док је Србија оцењена као једна од земаља са највећим процентом оваквог ангажовања – подсећа Бојовићева, додајући да НАЛЕД предлаже да се Законом о раду уреди могућност рада преко платформи као посредника у ангажовању, али и осталих флексибилних облика ангажовања радника, попут повољнијег ангажовања на непуно радно време, фриленсера, „дељења” радника између два послодавца и слично.

Потрага за правним оквиром

Осим допуна Закона о раду, потребно је прилагодити и Закон о порезима на доходак грађана и Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање, како би се порески третман оваквог ангажовања прилагодио платежној моћи ових група запослених. У НАЛЕД-у подсећају да тренутно раде анализу која би требало да покаже како квалитетније осмислити правни оквир који ће уредити ову област, после чега ће моћи да се приступи законским изменама.

– Паралелно с тим, обавља се и анализа за посебне врсте послова, као што су домаћице, бејбиситерке, скупљачи секундарних сировина, физички радници у сектору грађевинарства, сезонски радници у туризму. Израда обе анализе предвиђена је Акционим планом за спровођење Националног програма за сузбијање сиве економије. Након што их финализирамо, верујемо да први предлог за измене закона можемо да дамо до краја ове године – најављује Јелена Бојовић.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivan Vujisic
Mnogo se srpska drzava navrzla na radnike u virtuelnom prostoru, jašta, neko im je rekao da ima još dvostruko više radnika od onih koji su registrovali kao preduzetnici. Nazalost, ovde se radi o blefu jer od Upworka nikad nece dobiti podatke o radnicima iz Srbije. Probali su i od Payoneera (koji omogucava da se novac podigne sa americke Master kartice na bankomatu) da dobiju podatke ali neuspesno. Obratite paznju na podatak da je 50% mladih do 30 godina "nezaposleno" i slozice van se kockice!
Mikajlo
Stvarno je pitanje čemu uopšte više služi država u klasičnom obliku. Pogotovo srpska država.
Vlad
Pošto je i način paušalnog oporezivanja promenjen upravo ove godine i nosi sa sobom komplikacije - sada online radnici imaju 2 opcije za legalan rad: 1. Oporezivanje kao fizičko lice, gde se za svaki prihod sastavlja ugovor o delu i gde država uzima 61% (pljačka) 2. Otvaranje firme, što sa sobom nosi gomilu novih pravnih komplikacija, troškova i brdo odgovornosti... samo da bi čovek legalno bio programer ili dizajner koji radi preko interneta.
Ivan Veljkovic
Znaci za mene je normalno da mi drzava odbija od plate poreze i doprinose, a oni su siroti kad moraju da rade isto. Kako ocekuju zakonsku zastitu ako ne postuju zakonska pravila? Cak i oni freelancer-i koji prijavljuju prihod, prijavljuju samo deo (Kako se niko nije setio do sada da radi, a da ne placa porez? Stvarno moderno).
Zlatko
Kako će država da zaštiti potraživanja ovih radnika ukoliko poslodavac odluči da neće da plati za isporučenu uslugu, verovatno nikako. Pravna sigurnost 0% a obaveze prema državi 100%
freelancer
zastita u stilu reketasa prema vlasniku kafane u seriji "srecni ljudi", gde ti reketas ne obezbedi nista, i ako se sam snadjes, tu je da te parazitira.. cim uvedete taj reket odoh ja u drugu drzavu, posao od kompjutera mogu raditi svugde, pa necete imati ni pdv od moje kupovine u radnjama, jer ni to ne zasluzujete ali sve vam je malo, jer paraziti neradnici po osptinama i javnim preduzicema treba izdrzavati, ali ja nisam ovca za sisanje..
Ivan Veljkovic
Tako je. U razvijenim drzavama informaticari nista ne placaju drzavi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.