Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђелић: Србија 15. децембра може да добије статус кандидата за ЕУ

Имају план: Тања Мишчевић и Божидар Ђелић

Јавна расправа о Националном програму за интеграцију Србије у Европску унију, чију је прву верзију протекле седмице утврдила Влада Србије, почела јена скупупрактично затвореном за јавност. Наиме, састанаккојем суу палати Србије, поред представника владе, присуствовали и члановиневладиног сектора, амбасада и представништава међународних организација у нашој земљи, није био отворен и за представнике медија. Објашњење организатора било је да присуство новинара није предвиђено, изузев камермана и фоторепортера.

Пре јучерашњег званичног почетка једномесечне стручне јавне расправе о документу који представља детаљан план како да се достигну сви критеријуми неопходни да би Србија постала чланица ЕУ, основне елементе НПИ новинарима су представили Божидар Ђелић, потпредседник владе, и Тања Мишчевић, директорка Канцеларије за европске интеграције.

Ђелић је изразио уверење да ће будућа влада, која ће на јесен усвојити овај програм, успети да обезбеди да Србија буде потпуно спремна за чланство у ЕУ за четири године.

Србији ће једна социјално одговорна, проевропска влада, која ће сарађивати са Хашким трибуналом, омогућити да 15. децембра, на последњем овогодишњем Савету министара ЕУ, добије статус кандидата за чланство у Унији, рекао је он, посебно наглашавајући да су овакавдокумент до сада припремале државе кандидати за улазак у ЕУ, а даСрбија његовим доношењем потврђује план да до краја године постане кандидат за улазак у ЕУ и следеће године почне преговоре о чланству.

– Овај документ о коме данас отварамо расправу искрено и сурово нам објашњава процесе у којима се Србија тренутно налази и шта је потребно да држава уради да би била члан ЕУ – рекао је Ђелић.

Истичући да је израда овог програма – који, заправо, обухвата неопходне критеријуме да би држава била чланица ЕУ, од политичких и економских, до усвајања закона и најдетаљнијих стандарда који постоје у ЕУ у областима трговине, пољопривреде, заштите животне средине, инфраструктуре и садржи готово хиљаду страница – почела пре шест месеци, тако што су на њему радила сва министарства, као и даНПИ представља „предмет консензуса”, он је рекаои да документ показује да је административни капацитет наше земље далеко изнад формалног статуса којиона има у односима са ЕУ.

– Једна велика врлина НПИ јесте да он јасно признаје да нема дубинских промена без напора и да нема европских интеграција за џабе. То значи да ће се број људи који раде на интеграцијама (тренутно 7.000) повећати за 3.700 – истакао је Ђелић и објаснио да то не значи да ће бити повећан број чиновника, већ да ће они бити преквалификовани.

Али, Србију очекује огроман посао и зато је, по његовим речима, најважније да промене у законском систему ради приближавања европској регулативи не доведу до потреса у функционисању привреде. Важно је, оценио је Ђелић, и да се обезбеди да у наредном периоду парламент не буде „уско грло” европских интеграција, односно да не спречава усвајање закона.

С тим у вези, он је очекује и да ће Споразум о стабилизацији и придруживању у будућем парламенту бити усвојен једногласно, као и енергетски споразум са Руском Федерацијом, јер та два споразума одређују стратешке правце и одреднице политике Србије у наредним годинама.

Иначе, Ђелић ће у наредна три дана представити овај програмевропским комесарима, између осталих и Олију Рену, комесару за проширење ЕУ, у Бриселу, и тражити њихове сугестије како да тај план буде усклађен са очекивањима Уније.

С тим у вези, Тања Мишчевић је објаснила да ће, после јавне расправе, бити размотрени сви коментари и унети у коначан текст НПИ, који би требало, како је рекла, да се почетком септембра нађе пред Владом Србије.

Изразивши наду да ће будући парламент прихватити Национални програм за интеграцију као елемент своје законодавне делатности у наредне четири године, Мишчевићева је казала да очекује и да ће јавност дати објективну оцену о НПИ, јер се тај план тиче „читавог друштва”.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.