Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕХНОЛОГИЈА

„Живим бетоном” до грађевина на Марсу

Да би направили жив материјал научници су цијанобактерију помешали са врућом водом, песком и адитивима. – Резултат је бетонски блок који може сам себе да поправља
Примерак „живог бетона” узгојеног у лабораторији (Принтскрин)

Примерак „живог” бетона узгојеног у лабораторији (Принтскрин)Грађевинци су бетон правили на исти начин стотинама година уназад – мешали су песак са разним везивним материјалима. Међутим, наука се данас умешала и у грађевину и омогућила технологију стварања нове врсте бетона, живог бетона који може да се репродукује. Нова врста бетона је „оживела” употребом цијанобактерије, једне врсте микроба, то јест бактерије која енергију добија путем фотосинтезе.

Поље синтетичке биологије нагло се развија, јер научници проналазе начине за стварање нових врста материјала. Недавно је један тим истраживача предложио употребу мицелијума као новог грађевинског материјала.

Главна предност новог типа бетона јесте та што ће моћи сам да се лечи, то јест да поправља пукотине које настају временом, преносе електронски медији.

За изградњу домова људи од давнина користе биолошке материјале, као што је дрво, али дрво после сече није живо, објаснио је Вил Срубар, асистент професор са Универзитета у Колораду. Његово питање је зашто грађевински материјал не би могао да остане жив после уградње и да на неки начин доприноси очувању чврстине и стабилности објекта.

Да би направили жив материјал научници су цијанобактерију помешали са врућом водом, песком и адитивима. Микроби су почели да стварају калцијум карбонат и временом су везали песак. Али процес је био веома спор, то јест преспор.

Научници су почели да користе желатин, састојак који се користи у исхрани који када се раствори у води и прокува, ствара посебне везе између молекула. Желатин су додали у смесу везивног материјала и бактерија. То је била права одлука која је довела до успеха. Желатин је допринео да бетон почне знатно брже да се везује. Бактерији је био потребан један дан да створи бетонски блок. Иако је нови блок знатно слабији од стандардног бетонског блока, довољно је јак да издржи да човек стоји на њему.

Нови бетонски блокови варирају у димензијама, од дебљине пет центиметара до блока величине кутије за ципеле. Када се ускладиште на сувом ваздуху, на собној температури, потребно им је неколико дана да достигну максималну дужину и висину. Бактерија може да преживи неколико недеља, а може и да оживи, што резултира даљим растом блока. Наравно потребно је да се у просторији задовоље сви потребни услови како би дошло до поновног раста.

Научници су веома заинтересовани за истраживање материјала који сами расту, јер би на тај начин могли да се праве објекти у удаљеним и неприступачни деловима, као што су пустиње, али и површина Марса.

Уколико се докаже и покаже као добар и употребљив материјал, живи бетон би могао да омогући да се на далеке планете пошаљу летелице са много мање терета, што би знатно умањило трошкове лансирања. Али до употребе првог живог бетона биће потребно још доста научних истраживања.

Могуће је да ће први људи на Марсу живети у насеобинама које ће бити направљене од живог блока који ће у свом саставу имати цијанобактерију или можда одређену врсту печурке.

Природа је смислила оригиналне начине како функционише живи свет, каже Срубар.

У суровим пределима природе ова врста материјала била би погодна за употребу, јер јој је за развој довољна само сунчева светлост, без додатних услова. Срубар је на крају закључио да је сасвим извесно да ће до потпуног развоја биолошких материјала доћи у блиској будућности и да неће бити потребно да на површину Марса допремамо џакове цемента како би изградили насеобине. Биће довољно да са собом понесемо биологију.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan T
A kako ce, na Marsu, da se u prostoriji zadovolje svi potrebni uslovi? Ne izgleda da je, uprkos konstataciji na kraju clanka, ovoj vrsti materijala, za razvoj, dovoljna samo sunceva svetlost. Ovde ima mnogo entuzijazma, sam koncept je veoma lep, ali na zalost, tu nema mnogo vise od koncepta. Kao Vernovo putovanje na Mesec.
Mira
Napredujemo , jos malo pa cemo biti u stanju da pravimo piramide na pesku, kao sto su to nekad davno uradili dosljaci, ostavljajuci traga o brzini svetlosti, lokaciji odakle su dosli.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.