„Мортус пијани” возачи сеју смрт на друмовима

Невероватно је да је неко могао да пронађе и откључа аутомобил са 5,18 промила алкохола у крви, јер та количина значи потпуно одсуство свести, а још је горе ако је пио у току вожње, каже Јасмина Милошевић, директорка Агенције за безбедност саобраћаја.

Припадници саобраћајне полиције у Кладову приликом контроле, затекли су 51-годишњег румунског држављанина који је аутомобилом „фолксваген” румунских регистарских ознака управљао са 5,18 промила алкохола у организму.

Возачу је, како је јуче саопштено, одређено задржавање до 12 часова ради истрежњења. Он је због насилничке вожње приведен судији за прекршаје који му је изрекао три месеца затвора, новчану казну од 30.000 динара и забрану управљања возилом у трајању од девет месеци на територији Србије.

Полиција у Сомбору ухапсила је у уторак Д. В. (39) због сумње да је управљао „реноом” са 4,39 промила алкохола и изазвао саобраћајну несрећу у којој је лакше повређен возач другог аутомобила, а затим побегао. Притом није имао ни возачку дозволу јер му је она раније одузета због несавесне вожње.

Прошлог петка приведен је возач са 3,39 промила у месту Голочело код Крагујевца, који је слетео са пута, а после трежњења је приведен судији за прекршаје који му је изрекао новчану казну од 150.000 динара, 30 дана затвора, 17 казнених поена и девет месеци забране вожње.

Забрињава то што су овакве вести све чешће. Притом се свако пијанство „веће” од два промила алкохола у крви сматра стањем потпуне алкохолисаности, а управљање возилом у том стању – насилничком вожњом.

Такви возачи су током 2019. у Србији изазвали несреће у којима је 11 људи погинуло. Упоредна табела за претходне четири године показује да је сваке године највише жртава било управо као последица највишег степена пијанства.

Жртава има и када је реч о мањим количинама алкохола.

– Према члану 41 Закона о безбедности саобраћаја, свако управљање возилом у стању потпуне алкохолисаности, са више од два промила, сматра се насилничком вожњом. Утицај алкохола је значајан чак и у врло малим количинама. Са три промила човек је у стању које је слично као при тоталној анестезији. Такво пијанство узрокује губитак свести а за многе и смрт, док са четири и више промила долази до несвести, престанка дисања и смрти – каже Јасмина Милошевић.

За насилничку вожњу закон предвиђа казну од 30 до 60 дана затвора, заједно са новчаном казном од 120.000 до 140.000 динара, а у случају саобраћајне несреће – од 45 до 60 дана затвора са новчаном казном од 130.000 до 150.000 динара. Уз то се обавезно изриче и мера забране управљања возилом у трајању од најмање девет месеци, а најмање десет у случају удеса. Обавезно је такође убележити и 15 казнених поена, а у случају несреће 17.

Возачу са 3,39 промила из Голочела изречено је, међутим, 30 дана затвора и девет месеци забране вожње, као да није дошло до несреће, али су новчани износ и казнени поени одређени онако како је законом предвиђено у случају несреће.

Закон предвиђа и могућност казне рада у јавном интересу у трајању од 240 до 360 сати, такође заједно са новчаном казном од 120.000 до 140.000 динара. Међутим, судови за прекршаје веома ретко изричу пијаним возачима рад у јавном интересу – управо из разлога што је реч о једном од најтежих прекршаја у саобраћају.

– У највећем броју кривци за насилничку вожњу одлазе у затвор и плаћају новчану казну, али има и случајева ублажавања – речено нам је у Прекршајном суду у Београду.

Закон о безбедности саобраћаја предвиђа казне, а Закон о прекршајима има одредбе о њиховом ублажавању. Тако у случајевима када су могуће две врста санкција заједно, судија може изрећи само једну од те две.

Када је законом предвиђено да се може изрећи и казна рада у јавном интересу, тада је судијама дата могућност да примене институт ублажавања и определе се само за једну од две предвиђене казне.

Тако се у пракси дешава да возач са више од два промила може да прође само са изреченом казном затвора или само са великом новчаном казном, али је притом обавезна заштитна мера забране управљања возилом, најмање девет месеци и најмање 15 казнених поена.

Законом је дефинисано да је возач под дејством алкохола свака особа која је управљала возилом са више од 0,2 промила.

Прописана је и листа оних који не смеју да имају „ни мрвицу” алкохола: возач са пробном возачком дозволом, возачи категорија А-1, А-2 АМ и А, возачи који обављају јавни превоз особа односно ствари, возачи возила регистрованог за превоз више од осам људи, возач возила којим се превозе опасне материје, инструктор вожње, кандидат за возача током практичне обуке и полагања практичног дела возачког испита, особа која надзире возача са пробном возачком дозволом, испитивач на практичном делу возачког испита, возач возила са правом првенства пролаза и возач возила под пратњом.

Стадијуми пијанства

За благо и умерено пијанство, од 0,2 до 0,5 промила, изриче се само новчана казна од 10.000 динара, а већ за средње се одузима дозвола најмање три месеца уз казну до 20.000 динара. Висока алкохолисаност почиње већ од 0,8 промила и кажњава се затвором до 30 дана, уз одузимање дозволе и новчану казну. При таквом пијанству промењено је стање свести, смањени су пажња и будност, реакције су успорене а координација ослабљена. Смањени су стрпљење и способност доношења исправних одлука, а повећана су осећања депресије и анксиозности.

Од 1,1 промила приметно су успорене реакције, нарушени су равнотежа и кретање, долази до оштећења визуелних функција, говор је неразговетан и може доћи до мучнине и повраћања. Са више од 1,6 промила ослабљена су чула и смањена је свест, отежана је моторика, чести су посртање и падање. Закон оваква стања дефинише као тешку и веома тешку алкохолисаност, а следећи стадијум (више од два промила) је потпуно пијанство.