Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Удар короне на привреду

Евентуална криза се дочекује у бољем стању него претходна, али наша држава нема као моћне економије механизме да предузећима помогне
Не­мо­гу­ће да ми бу­де­мо по­ште­ђе­ни ути­ца­ја ви­ру­са на при­вре­ду, пи­та­ње је са­мо ко­ли­ко (Фото А. Васиљевић)

Економија је као човек. Ако има неку хроничну болест, страдаће од неког удара, кризе, а ако нема, лакше ће све то пребродити. Овако Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, коментарише евентуалне последице вируса корона по нашу привреду.

Многе државе се већ пресабирају шта им ваља чинити у случају штете коју по њихове привреде може да има вирус. Мађарска влада је већ најавила да је спремна да интервенише у привреди како би неутралисала економске последице ширења ковида 19. Они су већ смањили прогнозу економског раста за 2020. на 3,5 одсто са четири процента раније ове године, делимично и због утицаја глобалног ширења вируса корона.

Немачка савезна влада је већ усвојила низ мера како би ублажила негативне последице епидемије вируса корона по предузећа. Страхује се да би нека предузећа могла да буду приморана да обуставе производњу због недостатка делова од добављача. У том случају би фирме морале да отпуштају раднике, што би довело до снажног раста незапослености. А ко не зарађује, тај не може ни да троши, па би пала и потражња за неким производима. Да се то не би догодило, влада је, као и 2008. године, олакшала компанијама увођење скраћеног радног времена, пише „Дојче веле”. Скраћено радно време је у време економске кризе 2008–2009. сачувало више од милион радних места у Немачкој.

Арсић каже да је Организација за економску сарадњу и развој саопштила да се може очекивати пад бруто домаћег производа (БДП) од 0,5 одсто у просеку за сваку земљу, и то ако вирус потраје само у првој половини године. Уколико се продужи његово дејство на целу 2020. годину, може се очекивати пад БДП-а од 1,5 одсто у просеку за сваку земљу. Ипак, с топлијим временом очекује се смањење епидемије и њених последица по економију.

Додаје да ће утицај вируса корона на нашу економију зависити од тога колико буду погођени наши главни спољнотрговински партнери Немачка и Аустрија, као и окружење. У Италији је стао велики број делатности које су повезане с нашим предузећима, и то је тај дупли ефекат у ланцу снабдевања када су и други погођени. Сем тога, Кинези су ангажовани на бројним инфраструктурним пројектима, па ће се тек видети какве ће ту бити последице. За сада је погођен туризам, и то још у периоду када код нас није било заражених.

– У условима неизвесности људи одустају од куповине трајних потрошних добара, аутомобила, намештаја, беле технике, и тражња пада. Такође, инвеститори се уздржавају од улагања, што за нас може постати проблем, јер ми имамо дефицит у платном билансу који финансирамо страним директним инвестицијама. Ако се оне смање, мораћемо да трошимо девизне резерве. Криза показује слабости неке економије и указује на велике неравнотеже попут тога да постоји спољнотрговински дефицит и да зависи од страног капитала којим финансира тај дефицит. Или да привреда и грађани имају велике дугове, тако да је криза окидач да све то исплива на површину – каже Арсић.

Упитан да ли наша држава може нешто да учини да спречи последице по економију, овај стручњак каже да је позиција државе осетљива, јер у случају кризе, када падне привредна активност, падају и порески приходи, а њене потребе се повећавају. А да би она некоме могла да помогне, од неког другог мора да узме.

Бранко Урошевић, такође професор на Економском факултету у Београду, каже да је немогуће да ми будемо поштеђени утицаја поменутог вируса на привреду и питање је само колико лоше по нас то може да буде.

– Ми немамо механизме које имају моћне економије и у разумним границама можемо да разматрамо шта је паметно урадити. Не можемо да се размахујемо фискалном и монетарном политиком. Треба имати у виду да је наша економија високо зависна од евра и такође треба бити опрезан и не задужити се као у претходној кризи. Структура привреде сада је боља него 2008. године, када се раст превасходно заснивао на домаћој потрошњи, јер је сада привреда више оријентисана на извоз, па како се извоз буде опорављао, повећаваће се и привредна активност. Сада је наш раст одржив. Како буде нашим главним спољнотрговинским партнерима Немцима и Италијанима, биће и нама – каже Урошевић, додајући да је много изазова попут трговинских ратова, поремећаја на тржишту нафте, слабости европског банкарског система.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Naš narod kaže da papir trpi sve. Po mom mišljenju ekonimija nije se ni oporavila posle 2008. Presipanje iz šupljeg u prazno.
nikola andric
Najbolja analiza situacije je narodna: ''kad bi imali brasna, kao sto nemamo sira i jaja mi bi napravili pitu koju bi ovako podelili...'' Kod nas su se delile (vece) penzije, veci licni dohotci, veci ekonomski rast, itd. ''vecih velicina'' pogodnih za izborne rezultate. Ali slogan nije vise ''mi (na vlasti) cemo to it to'' nego ''svi zajedno cemo''…= SSSS. Sloga izmedju koliko partija?
Ivan Tomic
Plasim se da ce posledice biti mnogo vece i da su trenutno nesagledive. Ovog puta srecom neke privredne grane nece biti toliko pogodjene ili ce cak mozda zabeleziti rast (poljoprivreda i proizvodnja hrane generalno, farmaceutska industrija i sve one grane vezane za zadovoljavanje osnovnih potreba stanovnistva) pa mozda u proseku i ne bude toliko lose. Ali turizam ce trpeti mnogo, avio transport isto, usluzne delatnosti uglavnom sve, finansije... Mozemo samo reci - videcemo.
Pera Segedinac
Upoređujući se sa krizom iz 2008 godine i posledicama koje je izazvala po svetsku ekonomiju,posledice koje će biti zbog ovog virusa po našu ekonomiju biće takve da će se planirani rast za ovu godinu prepoloviti.Ovo važi čak i da se kriza okonča u prvoj polovini godine i da poljoprivreda bude na nivou proseka.
Dušan
Možda ne bi bilo loše da imamo jaku domaću banku sa velikom štednjom koja može da pomogne privredi povoljnim kreditiranjem?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.