Још ниједан научник није доказао да је ковид 19 прешао са слепог миша на човека и зато је медијска хајка која се од почетка године широм света води против ових сисара лоша и неоправдана. Иако је тачно да су носиоци многих вируса, од којих захваљујући чудотворном имунском систему они сами не оболевају, корист коју екосистему и људима доносе слепи мишеви јесте огромна. То за наш лист тврди др Ивана Будински, млада српска научница која пола свог живота проучава баш ове животиње. Она апелује да се слепи мишеви не убијају „јер та спекулација да су извор најновије пандемије нема научно покриће”. Људи их, наводи др Будински, не воле из незнања, страха и због устаљених предрасуда да се, на пример, уплету у косу, што није тачно.
Верује се и да ове животиње пију крв, што не чини ниједна од 31 врсте заступљене у Србији, док од око 1.400 врста у свету само једна пије крв сисара. Према националном законодавству, слепи мишеви су у Србији строго заштићени, а најугроженије врсте на планети су у тропским шумама Амазона и Индонезије које се крче. Смањује им се популација и у Европи.
– „Белоруби слепи мишић” у насељима у Србији за једну ноћ лова може да поједе и 3.000 комараца. Они имају огромну улогу у животној средини, регулишу бројност комараца и пољопривредних штеточина, па у САД процењују да годишње њиховим фармерима уштеде чак 23 милијарде долара. Велики број ових врста опрашује банане, смокве, какао и агаву, без које не би било ни текиле – појашњава др Будински, која је јуче о користи тих животиња и засад безразложним осудама говорила на онлајн преносу који је емитовало Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, једини овлашћени бројач птица у земљи.
Истраживачи, каже, проучавају какве то адаптације имунског система слепи миш има, па може да носи вирусе, а да се не зарази и верују да ће, уколико то открију, пронаћи и лек за неке људске аутоимунске болести. Др Будински истиче да је тачно да је у Азији откривено да поједини слепи мишеви имају САРС из породице вируса корона, али не постоји доказ да су га они пренели на човека.
– За ширење ковида 19 са још неутврђене животиње на људе искључиво је крив човек. Водећи светски стручњаци деценијама упозоравају планетарне лидере да ће све чешће долазити до преласка животињских болести на човека. Пијаца у Вухану, која се сумњичи за почетну тачку пандемије, јесте само један од проблема и не зна се да ли су животиње ковидом 19 заражене у природи пре него што су дошле на њу или на самој тржници, јер су врсте које иначе не живе једна близу друге ту спојене на једној тезги. Много смо природних станишта уништили, животиње су на све мањој површини. И уместо да остане свака у свом ћошку, као вековима раније, сада долазе у контакт врсте које се донедавно никада нису приближиле једна другој. Нећемо ништа решити истребљењем слепих мишева, него морамо мало да успоримо с уништавањем планете, што је могуће допринело бржем ширењу ковида 19 – апелује српска научница и додаје да је засад једино сигурно утврђено да је најновији вирус настао у природи, то јест да га није направио човек.
Истиче наша саговорница и да то што су истраживачи открили да се вирус корона нађен код слепих мишева 96 одсто поклапа са ковидом 19 код седам кинеских пацијената не значи да су ти вируси исти, јер, на пример, човек и шимпанза имају 96 одсто генетичке сличности. Наглашава и да се у поменутом часопису „Нејчер” у уторак појавио нови научни чланак, где из поређења вируса корона код човека, слепог миша и панголина закључују да они нису идентични, па да према томе још није јасно порекло ковида 19, болести коју вирус САРС-КоВ-2 изазива код људи.
Иначе, др Ивана Будински има 32 године, а слепе мишеве проучава већ 16 лета. Све је, како каже, почело када је као млади истраживач боравила у Петници, где је правила свој научни рад о овим животињама. Тада је почела њена сарадња са студентима Биолошког факултета Универзитета у Београду, на ком је касније и докторирала. Основне и мастер студије завршила је на Департману за биологију и екологију новосадског Природно-математичког факултета. Запослена је као истраживач сарадник на Одељењу за генетичка истраживања Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” УБ, који носи тутулу установе од националног значаја. Др Будински се истраживањем ових необичних сисара досад бавила у Србији, Италији и Шпанији и спада у неколико наших научника који су посвећени опоравку слепих мишева.
Њено предавање о неправедном бацању кривице за пандемију на слепе мишеве само је прва у низу природњачких дискусија које ће Друштво за проучавање птица приказати на свом јутјуб каналу: pticesrbije.rs.
